Ne umem da se kontrolišem.

Idem iz krajnosti u krajnost kada stvaram, kada volim i kada jedem.

Ako me emocije ne ubiju, kalorije će sigurno…

Koči, gospođo!

Ako si cigaretama uspela da kažeš NE, šta je za tebe čokolada?

Čiz?

Marmelada i čokoladno mleko.

Čeri pasta. Veliko točeno. Eurokrem Takovo…

Stavljam tačku na sve svoje slabosti.

Vaga mi je ispljunula devedeset dva kilograma na displej, a okrugli obraščići sa druge strane ogledala zabrinuto su me pogledali.

Ne znam kada su moje emocije i kalorije zamenile mesto, ali one kao da su se udružile da puknem od sreće.

Bukvalno.

A sreća je zapravo u malim stvarima.

Odnosno, količinama, u mom slučaju.

I ja više ne želim da slušam priče o tome kako svoje kilograme super nosim.

Prvo, jer sam super i kada ih je manje!

Drugo, tada ih je mnogo lakše nositi.

A i fizioterapeut će biti oduševljen.

I više neće plakati nad mojim lumbalnim delom, pred svaku masažu, uz opomenu da hitno skinem višak, ako želim da me noge dugo nose.

Ove jeseni sam naučila važnu lekciju.

Ako ne znaš gde ti je granica, postavi novu, i podvuci je dva puta.

Dva meseca novog režima, jedanaest kilograma manje.

About Author

kevazakon

Leave A Reply