Bivši su bivši, sa razlogom.

Ili su nas prevarili. Ili smo ih prevarili. Ili je ljubav izbledela.

Sve je to na kraju štikliran nivo.

Been there, done that.

Stavi tačku. Novi red.

Ali, šta radiš sa onima, sa kojima se ništa nije desilo, a moglo je?

Kako se oni preboljevaju?

Mislim, kad te za bivšim i udari čežnja, uvek možeš da se setiš ili kurve koju je tucao dok si ga kod kuće čekala ili njegove keve koja te nije volela, lošeg seksa, dosadnih izlazaka, nikakvih izlazaka, različitih životnih stavova, ali…

Kako odlaziš od nekoga ko nikada nije stigao ni da te ili celu voli ili celu povredi ili ubedi da ostaneš tu, always and forever?

Kako da se lečiš, ako nemaš ništa ružno ni da zaboraviš?

Nikako!

Neki ljudi izgleda postoje, da ti se nikada ne dese.

A njihovo prisustvo te toliko raznese, da se od razbacanih delića dugo slažeš.

Ili sebe lažeš.

Ili se ložiš, pa kao sve kockice složiš, ali u hiljadu različitih kombinacija savršenog života koji ti se nikada nije desio.

Niti će.

Ali, u tome je fora.

Da nikada i ne prestaneš da se igraš, iako znaš da je život slagalica i da će neki delići uvek da ti fale.

Kao i neki ljudi. Sa svim neotkrivenim vrlinama i manama.

I nekad je baš super da se tu zaustaviš.

U glavu i srce ga useliš zauvek, tako nestvarno stvarnog i savršenog.

I samo ga čuvaš, kao sve one čokoladne figurice u šarenoj foliji.

Jer se to ne konzumira.

To samo krasi police, jelke i slavljeničke trpeze.

Mislim, čim bi skinula celofan, otkrila bi ili veliku šupljinu ili samo neukusni slatkiš, čudnog oblika.

E, tako je i sa ljudima.

Ako su već bivši, bivši su sa razlogom, neka bar oni, nikada budući bivši, ostanu u sjajnom celofanu, da ih volimo, ali nikada ne probamo.

About Author

kevazakon

1 Comment

  1. Ovo je tako tačno. Moja jedina nikad prežaljena ljubav je ona koja se nikad nije desila. Nema čovek ni za šta loše da se uhvati

Leave A Reply