Leto je vreme kada i svoje dete i sve svoje najmlađe drugare i prijatelje, posebno molim, opominjem i savetujem da čitaju knjige.

Onda nostalgično vadim svoje čitalačke značke iz fioke i do kraja popunjene članske karte, zahvaljujem kosmosu što sam sada u prilici da kućim svoj kutak, kupujem najrazličitija izdanja, srećna što se knjige koje sam ja napisala mogu naći u knjižarama i u gradskim bibliotekama.

Bogata sam žena.

Tokom osnovnog školovanja sam pročitala skoro sve naslove iz svoje školske biblioteke, i nekako sam ponosna na činjenicu da sam na kraju osmog razreda , umesto Vukove diplome dobila posebnu zahvalnicu svoje nastavnice.

I onih nesrećnih devedesetih, moj tata Zakon je umeo da poslednji dinar potroši na knjige, dok se mama hvatala za glavu, pitajući se da li ćemo do kraja meseca imati dovoljno novca za hranu.

Preživeli smo.

Vazda gladni znanja i sjajnih naslova, i priča koje su nas štitile od one jezive svakodnevnice.

I sve što danas jesam, čini mi se da dugujem bogatstvu sa tih polica.

I sve što kao majka želim je da moj sinak uvek bude u mogućnosti da se pravilno izrazi, da mu rečenice budu smislene i bogate, a da mu se vokabular konstantno apdejtuje novim izrazima.

Živimo u dvadeset prvom veku.

Grlim sve što isti sa sobom nosi, ali odbijam da mu se priklonim tamo gde znam da mu nešto nedostaje.

Koristim emotikone i gifove, pratim blogere i vlogere, ali sebi dopuštam izbor i zahtevam određeni nivo kada su sadržaji ovog tipa u pitanju.

Jer, i kada slušam priču o omiljenim kozmetičkim proizvodima, želim potvrdu o kvalitetu veću od opisa vrh, ful i ekstra, čak i kada je sve što se nudi super kjut!

Ja sam stara škola.

Očekujem da kada neko progovori, zaista nešto i kaže.

Lajkujem fotke, filtere i poze, ali ako izabereš kameru da se obratiš auditorijumu, ne želim da gledam pućenje, treptaje i ostale tikove modernog doba.

I, znate šta? Srećna sam što ovaj virtuelni svet delim sa ljudima koji su istog mišljenja, i rado se sabskrajbujem na njihove kanale.

U međuvremenu sa sinkom čitam lektire, postavljam mu pitanja i tražim odgovore, i uživam kada čujem neke nove reči i izraze iz male, pametne glave.

Koja mozga i razmišlja pre nego mi odgovori šta je pisac hteo da kaže.

Jednoga dana naslednik će doći do svog naravoučenija, a do tada, na nama je da mu pored finih aplikacija i najmodernijih igrica, poklonimo svet koji se prenosi sa kolena na koleno.

I da, pre nego klikne na neke jutjub sadržaje, mi budemo sigurni da će tu zaista imati šta da vidi i čuje.

Leto je. U knjižarama su popusti, biblioteke rade.

U obaveznu pripremu za more, ubacite par sati za odabir naslova koji će vam praviti društvo na plaži.

I budite vrh, ful i ekstra na hiljadu načina jer kako je napisao Charles de Secondat:

Ne znam nijedan problem koji sat vremena čitanja nije ublažio.

A, kad smo već kod naravoučenija…

Ko je savijen nad knjigom, taj uspravno hoda.

Ne znam ko je ovo rekao, a guglam već pola sata.

About Author

kevazakon

Leave A Reply