Promeniti loše životne navike je ozbiljna misija.

I vrlo zajebana.

Da se ne lažemo.

Treniram dušu i svoj karakter.

Vojnička disciplina.

Nema nazad i nema ne mogu.

Ali, priznajem…

Pomislim ponekad na mlečnu čokoladu.

To ti je kao ona fora u vezi.

Imaš novog dečka, i sve ti je super, zdravo i lagano…

Samo što ti i dalje ponekad pomisliš na bivšeg.

Iako je bio bitanga, i potpuno pogrešan za tebe, ti bi ga opet konzumirala.

I to u velikim količinama.

Sa sve onim… ma nek ide život!

A onda život ode, ti ostaneš sa vidljivim posledicama, taman se malo zalečiš… i opet hoćeš čokoladu!!!

I to onu od trista grama, ukusnu, veliku, zabranjenu…

I želja je toliko jaka da bi napravila belaj i prevarila svog divnog dečka.

Zdravog, ispravnog, izabranog…

Dobro vi meni došle u začarani krug, taj slatki greh koji uopšte nije sladak.

Jer kad halapljivo navališ na trista grama šećera, posle dana i meseci zdravih zalogaja, tvoj pankreas jedino može da uzvrati udarac.

U saradnji sa gastrointestinalnim traktom.

Zato budite mudre.

Oči su često gladnije od stomaka.

A pusta želja je kao ta velika čokolada u pregradi frižidera.

Ja je gledam svakog dana kad isti otvorim.

Pozdravim je i nastavim svojim putem.

Jer i život se nastavlja posle bivšeg.

A on neće tek tako da nestane.

Zapravo, uvek će biti tu, na dohvat ruke, a hladan.

Sladak.

I zabranjen.

Jer remeti sve. Pa i probavu.

I dok god stoji tu tako netaknut, znaćete kolike ste jake.

About Author

kevazakon

Leave A Reply