Zovem ga obrnuti orgazam.

Princip je sličan.

Osećaj takođe.

Eksplozija između nogu, lupanje srca, najež i blaga nesvestica kad krv dojuri do mozga.

Samo što u ovom slučaju, ne svršavaš kad pomisliš na određenog gospodina, nego na činjenicu da je ta vaša priča bila kompletno gubljenje vremena.

Da ne kažem, sranje!

Njemu si pumpala ego, sebi si nabila pritisak, fitilj kratak, velika očekivanja i…

Bum!

Probudiš se jednog jutra vlažna, vrela, lepa i sebi dovoljna.

Gospodina oteraš u qrac, kad on već isti nije umeo da iskoristi i nastaviš tamo gde si stala onog dana kada ti je neki neobjašnjivi hemijski proces uzburkao hormone i odveo u slepu ulicu.

Tu i završe sve te ljubavi, koje postoje samo da drkaju iz prikrajka, a ne mogu da ti pokažu put.

Jedini zajeb je što nikada ne znaš kada će da krene taj momenat iz guzice, pa se često osećaš uznemireno, nervozno i bolesno.

I to je dobro!

Jer onda kada ti se sve smuči, na scenu stupa jedina prava potreba.

Fiziološka!

Onda sve lepo izbaciš iz sebe, da glava i telo imaju prostora za nove, čiste misli i emocije, povučeš vodu i spustiš dasku.

Za svaki slučaj.

Jer, nisu sve ljubavi prave.

Nisu sve ni lepe, ali…

Onaj osećaj olakšanja posle sranja koje te muči dugo…?

Zato, ne trpi.

Pravo u glavu!

I sve opet ima smisla.

About Author

kevazakon

1 Comment

Leave A Reply