Juče je jedna poznanica važno izjavila da sada opušteno sme da jede slatkiše, jer se udala i više nema o čemu da brine?!?

Iako je na sve to dodala i jedno brzo (i musavo) šalim se, čim je potamanila čokoladu, svima je bilo jasno da je izgovorila jednu veliku istinu!

Brak može da goji. Ali, kao, imaš opravdanje, jer prava ljubav kilograme ne broji.

Ne znam, možda je sve samo glupav izgovor za nebrigu o svom fizičkom, a naročito mentalnom zdravlju.

Ili nas jednostavno radi šećer, jebena bela smrt, najgora droga, svima lako dostupna?

Moja draga koleginica je posle mnogo godina raskinula vezu sa svojim dečkom i u roku od samo nekoliko nedelja, smršala, prolepšala se i postala aktivnija na svim društvenim mrežama.

Kad kažem aktivnija, mislim na sjajnu novu količinu fotografija i selfija, rehabilitovanog osmeha i sjaja bez filtera, Prizmi i ostalih popularnih aplikacija.

S’ druge strane, mnoge musave gospođe, iako su se udale (i sad bi trebalo da su rešile sve svoje probleme, tako kažu?) dok peglaju košulje svojim muškarcima i trude se do najsitnijih detalja, imaće još sto musavih komentara na račun zgodnih i ispeglanih koleginica sa muževljevog posla. Koje se nisu udale. Znači, ne jedu slatko. Znači, prepičke su, sudeći po logici sa početka priče, koju pokušavam da sažvaćem…?

Koleginice sijaju na svojim profilima, ne treba im Fotošop, jer kad ne krkaš slatko, onda (između ostalog), nema ni onih odvratnih bubuljica po licu.

I šta sad, ako tu padne neko ekstra peglanje, uz dodatno fajtanje, daleko od njene korpe za veš?

Kome će biti slađe?

A kome će biti muka?

S’ treće strane, ostavljeni muškarci, čak i kada sami potenciraju prekid ili raskid, jer žele novo poglavlje životne priče, posle isplaniranog kraja, često padaju u najrazličitije depresije, probleme dave alkoholom, okolinu i sebe patetikom, sve vreme špijunirajući profile bivše drage.

Koja, kako smo utvrdili, nema ni burmu, ni potpis, ni podbradak, ni stomak, podočnjake niti gastritis.

Nego hara društvenim mrežama, resetovana i spremna za nove slatkiše koje će tek da proba. Onako, malo, da oseti slast, ali ne ugrozi liniju.

Dragi moji svi!

U hrani, iću i piću se uživa.

Baš kao i u ljubavi.

Mile, musave gospođe, ili budite sebi (i svom dragom, naravno) najlepši i najukusniji dezert, ili jedite bez griže savesti i onih narkomanskih momenata (ne)briganja briga, uz štanglice i štangle rafinisanog šećera.

Mamurni raskidači, što pre shvatite da problemi znaju da plivaju i da alkoholom ne možete da ih udavite.

Zato, ili nazdravite sebi, pa hrabro u novi dan, ili potražite profesionalnu pomoć, pa (opet) hrabro u novi dan!

U svakom slučaju, pazite šta želite (i šta govorite, jedete i pijete), možda vam se i ostvari!

A možda vam i izađe na nos!

About Author

kevazakon

1 Comment

  1. Dobar tekst, zaista mi je privukao pažnju i naveo me na razmišljanje.
    Nisam tako mislila kad sam se udala, ali sam sklona gojenju i imam dosta viška, ali i 30 godina braka.
    A dobro se sećam epizode iz mladosti, kad je mojoj drugarici, koja se pre mene udala, neko to rekao, odgovorila je – izvinite zbog vulgarnosti: “Pa, neće mi muž nositi zadnjicu.”
    I tako, svi mi imamo svoje izbore, svoje slabosti i svoje pobede.
    Hvala za tekst.

Leave A Reply