Sretnem svog druga pre neki dan.

Gde si, tu sam, kako je, dobro je, kako ljubav…?

Na pauzi smo…

Kaže on i nastavlja…

Malo smo se zasitili, malo umorili, dajemo sebi prostora, da razmislimo, da se sagledamo, pa ćemo videti…

Ljubav je zajebana stvar.

Može da te preseče, pocepa, iznenadi, rastuži, digne, spusti…

Ali u pauze ne verujem.

Jer čim jedan stane, drugi produžava, sam ili sa nekim trećim… Uglavnom sa trećim, jer pauze u životu služe da se okrepiš i dalje kreneš ko nov.

A ne da se vraćaš na staro.

I zato uvek navijam da se stvari nazovu pravim imenom, i da kad jednom prekineš, to bude zauvek.

Inače imaš ozbiljan zaostatak, ako rešiš da nastaviš trku.

A život nije da se juri. Nego da se živi.

Baj d vej, koje to dugme na duši zaustavi ljubav, pa kao ajde… Puš pauza!

Tačno, neko tu ispuši opasno.

Jer ako misliš da je ljubav pokretna traka, nakon konstantnog ispunjavanja norme i napornog rada u sve tri smene, nezadovoljstvo situacijom je jedina izvesna stvar.

Kvalitet ispred kvantiteta.

A pauza samo za topli obrok.

Udvoje.

FotoPixabay

About Author

kevazakon

Leave A Reply