Sa novim kolegama se uglavnom zbližim tek prilikom sletenja u Abu Dabi.

Sa nekima “kliknem” i pre nego što avion poleti iz pustinje.

Volim te instant energije koje se poklope u trenutku, ali…

Nakon leta svako ode svojim putem i nikada se više ne sretnemo.

Međutim, nekada univerzum dobro odigra igru, pa nam ponovo ukrsti letove.

Stigao je raspored za idući mesec. Kao i uvek, šta god da radim u tom trenutku, sve stavljam na stendbaj jer gorim od radoznalosti da otkrijem koji kutak sveta sledeći obilazim.

Australija!

Opa.

Zemlja koala i kengura.

Moj prvi Melburn.

I ne samo to!

Poznato ime na spisku posade.

Kolega iz Velike Britanije.

Sa kojim sam letela na samom početku svoje profesionalne karijere.

Ovaj Melburn baš obećava…

Dan leta.

Posle nekoliko meseci, pogledi su nam se ponovo sreli u sobi za sastanke.

Dok su se ostale kolege predstavljale, mi smo krišom razmenili osmehe.

Preskočili smo uvod i upoznavanje jer se naše energije vrlo dobro poznaju i odmah smo prešli na razradu plana – obilazak Melburna.

Let je trajao oko trinaest sati tako da smo imali dovoljno vremena da se naoružamo idejama.

U Melburnu nas je dočekalo proleće.

Tek je svanulo kad smo stigli u hotel.

Soba, tuširanje i presvlačenje na brzaka jer me je u lobiju već čekao kolega.

Imali smo plan, ali ipak smo pustili sunčan dan da nas vodi.

tamara-melburn-2

Nedelja.

I grad, tako živ!

Njegova me energija podsetila na Beograd.

Proleće koje sve oko sebe budi, kada su šetališta puna, a u baštama kafića ne može da se nađe nijedan prazan sto.

Mogla bih da živim ovde!

Pomislila sam…

Tako blizu a tako daleko.

I samo par vremenskih zona od ostatka sveta, koji kao da je tu negde, iza ćoška.

Naravno, čak i ovde, ne možeš da pobegneš od srpskog jezika.

Sedela sam sa kolegom u kafiću pored reke i pokušavala da ga naučim par reči na svom jeziku.

Za stolom pored nas, sedeo je Australijanac koji je samo dobacio na istom:

Luda žena!

I prasnuo u smeh.

Ispostavilo se da su mu prijatelji Srbi rekli da to znači beautiful woman.

Pa sad, luda, lepa… Možda i ima sličnosti.

tamara-melburn-1

Iako čvrsto verujem da je sve što diše i gmiže u Australiji otrovno, ipak sam se odvažila da se ispružim na travi u jednom parku i da uživam u danu, kao i svi Australijanci i turisti oko mene.

Jer kad mogu oni, mogu i ja.

Ponadala sam se da će nam doskakukati i neki kengur, ali to se nije desilo.

Zato smo se kolega i ja uputili ka plaži Sent Kilda na druženje sa najmanjim pingvinima na svetu.

Lokalci kažu da, kada se zaljube, pingvini ostaju verni svom partneru do kraja života.

Zato smo im mi malo svratili u goste, na jedan čas o ljubavi i vernosti.

Pingvini se pred svaki izlazak ali i zalazak Sunca, okupljaju na stenama pored okeana.

Mrak je počeo da pada, temperatura se spustila, ali njih i dalje nije bilo.

Polako sam počela da gubim strpljenje i osećaj na prstima od hladnoće, ali nisam htela da se mrdnem sa obale dok ih ne vidim.

Kad već nisam kengure.

Ubrzo su maleni i smotani drugari, jedan po jedan doplivali do stena.

Taman da ih spakujem u torbu kao suvenir, toliko su sitni i slatki… pomislila sam…

Sledeća stanica bio je bar.

Da nazdravimo savršenom danu i Univerzumu koji je ponovo spojio naše energije.

Tog dana je sve drugo bilo nebitno.

Ali…

Putnici čekaju na svoj beg iz realnosti, a nas posao zove.

Samo što nije svanulo, a krevet nisam videla od Abu Dabija.

Povratak u pustinju.

Pozdravili smo se na izlazu sa aerodroma.

Svesni da se nećemo videti, dok nam univerzum ponovo ne ukrsti letove.

Do tada, nas dvoje imamo svoj savršeni dan, na drugom kraju sveta.

***

Tamara Veapi je stjuardesa i diplomirani profesor engleskog jezika.

Priče piše u trenucima odmora, između dva leta ili iznad oblaka, gde je inspiracija najveća.

About Author

kevazakon

Leave A Reply