Brojim svoje blagoslove svaki dan.

A i mesta na kojima sam bila.

I koja tek treba da obiđem.

Kulture koje sam upoznala.

I one koje tek treba da upoznam.

A upoznajem ljude iz različitih kultura svakodnevno.

Većina su moje kolege koje se menjaju sa destinacijama.

Novi let.

Nova poznanstva, koja traju koliko i let, a ponekad i duže.

A ponekad se ni ne dese pa nam jedina zajednička tema bude da li imamo viška piletine ili vegetarijanske opcije.

Jer se energije nikako nisu pronašle.

Ipak, volim svoj posao i privilegije koje donosi.

Volim (skoro) svaku destinaciju iako mi se često ponavljaju na rasporedu.

Jer je svaki put drugačije.

Drugačija ekipa, drugačiji vajb, a isto mesto i ja.

Međutim, vrlo često izostane ekipa, pa ostanem samo ja.

Jer nekad je teško izboriti se sa dugim noćnim letom i promenom vremenskih zona, pa onda ni čitav jedan dan ne može da nadoknadi neprospavanu noć.

I dok se kolege bore sa snom nakon 15 sati leta,u meni se energija vrlo često tek probudi kad sletimo.

I spremna sam za akciju.

Da istražim neistraženo.

Pa i da ponovo posetim svoja omiljena mesta jer sam već toliko puta obišla neke destinacije da sam ih pronašla.

Mesta na kojima uživam u pogledu, odmaram um, nazdravljam životu i brojim blagoslove uz kafu ili penušavo vino.

Jer volim da slavim život gde god da sam.

Pa makar i sama.

I u ovom poslu često provedem taj jedan dan na drugom kraju planete baš tako.

Ali i pored toga, najmanje vremena provedem u hotelskoj sobi, a najviše upijajući vajb kulture u kojoj se nalazim.

Jer se prilike ne propuštaju.

A ja svaki put jedva čekam novu.

Da je prigrabim, zagrlim i ne puštam.

Sama ili u društvu.

Jer svaka je posebna i jedinstvena.

***

Tamara Veapi je stjuardesa i diplomirani profesor engleskog jezika.

Priče piše u trenucima odmora, između dva leta ili iznad oblaka, gde je inspiracija najveća.

About Author

kevazakon

Leave A Reply