„Noge ti nikada nisu bile mršavije.“

Poruke iz inboksa, motivacija na nivou.

Obrni-okreni, izgleda da stvarno ništa nije važnije od strike a pose momenta koji se i meni spontano dešava ovih dana.

Muke lumbalnog dela, umorno telo, holesterol, gastritični želudac… Super je što si sve to rešila, ali noge… Sjajno!

Kakvi smo mi zaista?

Površni.

Koliko god mislili da nismo.

Obratite pažnju na tekstove o super mamama po portalima.

„Pogledajte joj trbušnjake tri minuta posle porođaja.“

Slično je i sa komentarima ispod.

Par njih će baciti (opravdani) hejt autoru priče, ali će većina biti u fazonu… Jebote, ljubomorna sam što ja ovako ne izgledam. Hoću i ja ovako.

Sinoć je u mom društvu jedna devojka izjavila da ne želi nikada da ostane trudna, jer „kome treba trideset kilograma viška?“

A kako je moj višak krenuo da se topi, komentari poznanika upućeni mom mužu bili su da sad treba da me čuva, da me neko ne ukrade.

Valjda onako buckastu taj neko ne bi to mogao, jer sam bila težak teret za poneti.

Sadašnje i buduće mame da se opuste.

I da ostave savršene primerke svoje vrste da to i dalje budu u naslovima i pustim željama.

A muž da ne brine.

Nigde ne idem i umem da se čuvam.

Ovako lakša brže ću i da trčim ako neke reši da me juri.

About Author

kevazakon

Leave A Reply