Postoje muškarci koji te muvaju.

Muškarci koji bi da te vole za ozbiljno.

Muškarci koji bi da te tucaju.

I muškarci koji obećavaju da će da te vole i tucaju… I sve se na tome završava.

Kreće porukama.

Jao, šta bih ti radio.

Joj, šta? Hajde, uradi mi!

Pa, hoću!

Pa, kada?

Pa, uskoro!

Joj, jedva čekam uskoro!

Ali, uskoro, nikako da počne.

Šćućurilo se na Vajberu, malo, malo pa te pecne i klikne nekom porukom, ti se primiš, izdepiliraš, upariš gaćice i brus…

A njega nema.

Pa onda nema ni odgovora.

Samo seen za dobro jutro.

Ti se iskuliraš, vratiš u pamučni veš, kad, eto njega!

Još te želi.

I svašta će da ti radi.

Ovako, izgubljen u vremenu, prostoru, na društvenim mrežama i među aplikacijama.

Koje opravdanje sad da mu izmislim?

On zapravo ima devojku?

Ima potrebu da hrani ego, pa ja da mu pravim društvo?

Ili mu je samo želja velika, a piša mali?

Pa ćemo da se ložimo svako iz svog kreveta, jer je mozak ionako najvažniji polni organ?

Ne znam…

Ležim i trpim kozmetičarku dok mi hara po preponama, čekam novu kolekciju jebačkih poruka i razmišljam…

Bolje i mali piša, nego da nema muda da me pogleda u oči…

U ovom važećem, zajedničkom univerzumu…

About Author

kevazakon

2 Comments

Leave A Reply