Znate onaj osećaj kad vas i njegov smajli poljubac na Vajberu dovede do orgazma?

Toliko sam se naložila na lika.

Slučajno smo se sreli, slučajno pogledali, slučajno takli…

Srodna dušo, o, jesi li to ti?

I šta ti meni treba da radiš i uradiš?

Pomutiš razum? Ovlažiš gaćice? Baciš u drugu dimenziju da maštam, tripujem, smišljam savršeni scenario zajedničkog postojanja?

Sve nivoe sam uspešno prešla, nove rekorde postavila.

On je slao poljupce, smajlije, virtuelne uzdahe i mmhhhmmmmm, mmmhmmmm…

A ja sam stvorila Frankeštajna. Lično svog.

Jer sam želela da verujem.

Poljubili smo se u njegovom autu. Onako brzo i bezobrazno. Nekoliko puta.

Nismo se čak ni ljudski povatali, ali meni je i taj (ne)francuski poljubac bio dovoljan da svršim uvek kad pomislim na svoju srodnu dušu u pokušaju.

Taj dvesta na sat momenat, te noći, bio je sve što imam i nemam, uz gomile jao šta ću da ti radim poruka i nikada popijenih kafa, zbog naših zgusnutih, životnih rasporeda.

Nešto nas je radilo, ali nas nikad nije uradilo do kraja, jer je sve, osim iste dijagnoze, bilo potpuno pogrešno!

Da li srodna duša može da te pali i onda kada sigurno znaš da ta veza nema nikakvog smisla?

Je l’ može da te pali i onda kada skontaš da mila duša nije ni tvoj tip muškarca, ni dovoljno pametan za tebe, da ne razume tvoj humor, sve što si ti…?

Može! Naravno da može!

Ili ipak ne?

A ako onda on kao takav nije moja srodna duša,  je l’ to onda znači da srodna duša nema tu moć da ti se uvuče pod kožu ili prepozna pravo vreme kad treba da ti uskoči u život, misli, krevet?

Od tada biram ljude i situacije koje imaju odgovor.

Smisao postojanja u mom koordinatnom sistemu.

Ljude koji će skapirati moje poruke, smajlije, uzdahe i fore.

Ljude kojima neću morati da objašnjavam šta je pisac hteo da kaže!

Volim te priče o srodnim dušama.

Ali verujem samo u srodne mozgove.

Takve birajte.

Da vas posle ne boli glava.

About Author

kevazakon

2 Comments

  1. Poštovana ! Slučajno sam na twiteru naišao na tvoj post,pa evo,obzirom da sam dovoljno star,koristim odliku matorih da delim iskustvo koje niko ne traži.Ja sam imao tu neverovatnu sreću da se u ovom životu nađem sa svojom srodnom dušom i to je neverovatno iskustvo,ali se stvarno retko dešava.Evo,ja nisam upoznao nikoga ko je to doživeo,a imam 57 godina. I nema to mnogo veze sa sexom.Sex naravno mora da bude bar na nivou osnovnog slaganja,ali ja sam recimo radio nekoliko godina na terenu i kad bi me savladali problemi,bilo je dovoljno da joj čujem glas preko telefona i sve bi nestalo. Znali smo da provedemo sate jedno kraj drugoga ne progovorivši,a u tim trenutcima sam imao osećaj čiste sreće i zadovoljstva. Voleo sam da šetam po planini i to sam radio rano,ujutru,dok je ona još spavala,ali sam joj uvek donosio cvet,majčinu dušicu,tako,neki znak da sam mislio na nju… Jednom sam se popeo na planinu naspram Sićeva i na vrhu,na stenama,zakačio ceradu na kojoj je bilo ispisano njeno ime,znaš,da uvek kad tamo pogleda zna da mislim na nju,ma gde da sam. Ona je za mene (a znam da sam i ja za nju) bila nešto najbliže Bogu što sam mogao da razumem i prihvatim. Ono što sam hteo reći je da ne treba tražiti,ako je suđeno,od mnogih će se jasno izdvojiti, i znaćeš ne da želiš sex sa njim,već da želiš da provedeš život pored njega. Pozdrav.

    • kevazakon

      Dragi Drago!
      Potpuno ste u pravu. Samo sto se to u mom univerzumu zove Srodni Mozak. Dakle, razumemo se!
      Da, srodni mozgovi se nadju.

Leave A Reply