Ulazim u četvrti mesec svog novog postojanja.

Nakon hrono restrikcije od 28 dana, a zatim i režima prilagođenog mojim dnevnim potrebama i mogućnostima, manja sam za dva konfekcijska broja, još malo pa trinaest kilograma lakša, a opšte stanje organizma je da kucnem u drvo, i da nam je svima tako.

Ali, sav taj višak se vrati, kad se vratiš na staro.

Jedan od komenatara koji me uvek podseti da ne treba da promenim ni pravac kretanja, niti cilj koji se ne meri kilogramima ili centrimetrima u obimu.

Zašto bih se vraćala na staro?

Kičma me ne boli, noge mi nisu teške, nisam gladna, tužna niti željna bilo čega.

Organizacija!

 Ključna reč, čak i kada PMS zakuca na vrata, a organizam krene da te moli i trese za malo ugljenih hidrata.

Ja mu kažem važi, aj samo sačekaj vreme predviđeno za konzumaciju svih šećera, strpi se i ja ću da te nagradim.

A onda to i uradim.

Još bolje je kada unapred znam raspored obaveza, slava i veselja, jer onda na scenu stupa DŽOKER obrok.

On dozvoljava onaj čuveni DAJ MI SVE, DABOGDA MI PRESELO momenat, ali, posle skoro četiri meseca hrono života, i to više nije kao pre.

U prevodu, pojela sam parče pice, i majke mi, nisam mogla više.

JEDNO PARČE.

Ja, koja sam nekada tukla pola kruga bez problema.

A onda posle jela palačinku, da zasladim.

Ako želudac stvarno može da se smanji, moj se onda smanjio za svoja dva konfekcijska broja.

Srećan on, srećna ja.

I što biste se ikada vraćali na staro?

Foto: Pixabay

About Author

kevazakon

Leave A Reply