Kulturološke razlike su deo mog svakodnevnog života.

Izazov je raditi u okolini gde je biti drugačiji prednost.

Gde te niko ne osuđuje zbog toga što jesi jer svi imamo drugačije poreklo.

Gde svako ponosno govori o svojoj kulturi, a opet vrlo lako se uklapa i u druge.

I gde kulture inspirišu jedne druge i podsećaju nas da budemo zahvalni na tome što imamo.

I odakle dolazimo.

U potrazi za američkim snom i na putu za Los Andjeles upoznala sam jednu devojku čija priča me je inspirisala.

Ona je iz Saudijske Arabije i u potrazi je za samo jednim snom – da donosi svoje odluke nezavisno od muškarca.

Saudijska Arabija je jedna od bliskoistočnih zemalja sa najkonzervativnijim zakonima.

Za one koji ne znaju, ova država se zasniva na šerijatskom zakonu koji, između ostalog, ograničava prava žena.

Tek nedavno žene su dobile pravo da glasaju (2011) kao i pravo da voze (2018).

Ipak, veliki deo njihovog života je i dalje ograničen. I dalje im je neophodna dozvola muškog staratelja za neke svakodnevne stvari kao što su:

– Putovanja

– Obrazovanje

– Brak i razvod

– Posao

Čak iako dobiju dozvolu da putuju, moraju biti u pratnji muškog staratelja (otac, brat ili muž).

U javnosti moraju da nose odeću koja prekriva sve osim očiju i šaka, što ih dosta razlikuje od, na primer, Ujedinjenih Arapskih Emirata, gde žene mogu maramom da prekriju samo glavu, ali ne i celo lice.

Ova devojka je izgledala potpuno suprotno od onog što njena kultura nalaže.

Putovala je potpuno sama i uopšte nije nosila maramu.

Zapravo, izgledala je potpuno “zapadnjački”.

Ćaskale smo u pauzama između servisa i filmova koje je ona gledala.

Obrazovana je.

Puna divne energije.

I ambiciozna uprkos ograničenjima.

I iako njeni snovi i planovi zavise od muškog staratelja, odlučila je da se usprotivi svim tradicionalnim vrednostima i pravilima koja su joj nametnuta po rođenju.

Upustila se u tronedeljnu avanturu u Americi.

Potpuno sama.

I bez znanja svog oca jer se on nikada ne bi složio sa tim.

Ipak, brat je podržao njenu ideju i dao joj blagoslov i dozvolu jer bez toga ne bi mogla da napusti državu.

A trebalo joj je 3 godine da ga ubedi.

Ovo joj je bio prvi put da krene na ovako dugo putovanje i to apsolutno sama, ali želela je da prihvati izazov i iskusi svet.

Pre toga, putovala je samo unutar Bliskog istoka i nikad bez muške pratnje.

Spomenula mi je da ne može nikako da prihvati činjenicu da žene u njenoj zemlji nemaju prava da same biraju svoju sreću.

Divila sam se njenoj hrabrosti čitav let jer ni sama nisam sigurna da bih se upustila u tako nešto iako mi je svet sada drugi dom.

I razmišljala sam.

Srbija možda i nije na listi top najrazvijenijih i najsrećnijih država na svetu.

Ali imala sam tu privilegiju da se rodim u zemlji i porodici gde imam potpunu slobodu da sama odlučujem o svojoj sreći.

A nadam se da će i ova divna devojka pronaći negde svoju.

I da joj za to neće biti potrebna ničija dozvola.

***

Tamara Veapi je stjuardesa i diplomirani profesor engleskog jezika.

Priče piše u trenucima odmora, između dva leta ili iznad oblaka, gde je inspiracija najveća.

About Author

kevazakon

Leave A Reply