Godina 2013.
Odlomak iz knjige „Mama ipak zna najbolje“
*
Ova priča se nikada ne završava…
Počinje sa čuvenim je l’ imaš dečka pitanjem, tamo negde posle dvadeset pete, kad dalja rodbina krene sa uzdasima i čudnim pogledima iz svih uglova… Traže ti mane, rep, treće oko, nemam pojma…
Ako na prvi pogled ne uoče ništa zabrinjavajuće, kreće ofanziva po najbližim članovima porodice.
One koje misle da su se spasile, jer pored sebe imaju nekoga, živeće u zabludi još koju godinu.
Ako se do tridesete njima ne dogodi prsten, veridba, sprat kuće, stan ili slučajna trudnoća, ponovo kreće ofanziva, ovoga puta sa najmučnijim pitanjem koje jednoj ženi može da bude postavljeno.
Kad ćeš da se udaš?
Biološki sat.
Majčinski instinkt.
Pogledaj ovu komšinicu, uvek si od nje bila bolja, a ona već drugo dete čeka…
Ne postoji pravo na odrične oblike odgovora.
O ne!
Šah-mat pozicija gde uzimate šta vam se nudi, sve po sistemu, dobro je dok se još uvek nešto i nudi…
Pobeđeni kralj tu postaje vaš princ na belom konju…
I posle… što drama zbog velikog broja razvoda…?
Pa kad sebe nije uspeo da sačuva, kako mučeni u dvoje da vojeva pobede?
Ali avaj…
Jednačina života, puta rodbina, puta godine zajedničke priče…
Ukoliko ste pak dobro uparile izabranika, staž i godine života, malo nakon svadbe, nova runda.
Šta čekate, kad će dete?
A mislile ste da je onaj kad ćeš da se udaš momenat najgore što može da vas pogodi?
Tek ovde su mogućnosti odgovora, dogovora i izgovora beskonačne.
Ukoliko još uvek ne želite dete, sa vama nešto nije u redu.
Ukoliko želite, a nikako da se desi, nešto sa vama nije u redu.
Ukoliko… ma, opet sa vama nešto nije u redu.
Poenta je da razlog nije bitan.
Postupi po naređenju!
Ako si se već udala, ko si ti da menjaš istoriju?
I da, čak iako vam se sve gore navedeno desilo po utvrđenom rasporedu, ili vas je srećna zvezda vodila kroz svaku odluku, pitanje o detetu ne zatvara krug.
O ne!
Krug počinje da se širi, čim prvenče počne da kaki u nošu.
Ajmo kevo, šta čekaš, kad će drugo?
*
Godina 2015.
Mislite da je ovo kraj priče?
Neeee!
Sve je to samo zagrevanje za ono što vas čeka, ako poželite da se posle određenog broja godina, sasvim zasluženo, ostvareni kao žena, majka, kraljica, vratite nekim starim pasijama, prijateljima, hobiju, jer…
Deca su velika.
Deca imaju i drugog roditelja.
Žena je po prirodi svemoguća.
Još ako ima dovoljno energije…
A ja sam odrasla u Niškoj Banji.
Čist vazduh. Lekovito blato. Lekovita, topla voda.
Plus, super nenormalna mamina genetika Juga.
Glasni. Raspevani. Razigrani. Tvrdoglavi. Živi. Mnogo živi. Nek smo zdravi i živi.
To je ozbiljna frka za sve koji me ne poznaju iz perioda pre burme, braka, bebe…
Gde je Keva?
Eno je u klubu. Đuska uz RNB.
Gde je Keva?
Eno je na tribini. Navija.
Gde je Keva?
Eno je u gradu. Na sastanku.
Mnogo se ti švrćkaš, Kevo!
Šta ti se desilo? Ko ti se desio?
Ko ti čuva dete?
Šta će muž da ti kaže?
Pa ti ko da si devojčica!
Au, što si smršala!
Što si tako smršala?
Nižu se pitanja, komentari, uputstva za upotrebu života, zabrinuta okolina puca li puca, dok po Instagramu i Fejsu uporno kači mudre misli:
Carpe diem.
Iskoristi dan.
Živi kao da ti je svaki dan poslednji!
Šta je život, par koraka!
Rođaci!
Pa kad već sve znate, što mene ispitujete?
U se, more, i u svoje kljuse, pa trošite, režirajte, kreirajte, razmišljajte, zamišljajte najbolji scenario sopstvenog postojanja, da vam za koju deceniju na Instagramu ne osvane i ono… Trebalo je živeti!
Show must go on!
Ali ako si ti taj show, onda je lokacija nebitna.
I to, koja je godina!
Do sledećeg švrćkanja, ljubi vas Keva!
p.s. Imam trideset i kusur, a i dalje me žele 😉
