*

Tražim razlog da prestanem da mislim o njemu. Nema ga. Nije bilo razloga ni da počnem. Ali, sada sam tu gde jesam. Rasparčana između želja i stvarnog stanja stvari.

Ali ja sam sanjalica! Verujem u nestvarno! Verujem u ono ALI, svaki put kada mi kažu da se ne zavaravam. Jer nemoguće postaje moguće, ako dovoljno želiš. A dovoljno želiš, samo onda kada jako voliš…

                                                                           *

Lepo je kada shvatiš da si osetila ljubav svog života. Loše je kada ukapiraš da govoriš u prošlom vremenu. Imala si je… Više je nemaš… Desila se i nestala. Pa šta ako si posle toga pametnija, iskusnija, bolja, drugačija… I sama?

A to nijedan pesnik nije naveo kao bitnu stavku. Verovatno jer je ljubav lepa samo dok se čeka.

A te stihove pamtim. I tešim se svaki put kad zabrljam.

                                                                            *

Trka za pogrešnim muškarcem je izgleda omiljena disciplina ženskog roda. Nikada nema pobednika, cilj se konstantno pomera, na kraju te obavezno čeka ono znala sam, ali ti ne odustaješ ni posle maratona za koji inače, nikada nisi spremna, ali čim te upala mišića prođe, ti krećeš ponovo…

                                                                           *

Definicija pogrešnog muškarca ne postoji! Jer zapravo, ne postoji pogrešan muškarac. Sve se svodi na samo jednu pogrešnu stvar: Izbor!

Mogla sam da biram. Mogla sam da kažem NE. Mogla sam da mu ne dopustim da mi priđe toliko blizu. Mogla sam. Ali, nisam.

I, šta sad? Pojma nemam.

                                                                           *

Čini mi se da ponekad žalim za svojim neuspelim vezama i njihovim pokušajima. Žalim za onima koji me nisu strasno voleli, a meni i nije bilo bitno, jer sam volela za oboje. I još uvek to radim. Kad god mi se ukaže prilika!

                                                                           *

Sebe dajem totalno nebitnim likovima. Zaljubljujem se u pogrešne i zbog istih patim do poslednjih granica racionalnog, sve verujući u ispravnost svoje odluke da razmišljam srcem.

A to je tako mnogo više od svesne žrtve ili bilo kakvog drugog, sličnog čina. Na samom početku znam da ću završiti u provaliji, ali to me ne sprečava da iznova i iznova iz iste izlazim i opet upadam.

Jedan moj prijatelj rekao mi je da čitavog života pravi iste greške, ali da srce nikada neće zatvoriti. O, kako ga razumem. O, kako mi je krivo što ne mogu da ga volim drugačije.

Bili bismo savršeni par…

                                                                         *

Ljubav boli. Ali, sa tim moram da živim. Boli i kada se porađaš, boli i kod zubara, boli bre i kad se blajhaš, boli i kada si osuđen na život sa kretenima… Pa sve moraš.

Valjda to tako ide…

                                                                         *

Odlomci iz knjige Ide macan oko tebe (praktično uputstvo za korišćenje glavice i repa)

Beoknjiga 2006.