Volim sve što vole mladi.
Da slušam muziku glasno, da pijem pivo i podrigujem, da se smejem glupim forama.
Da radim na radiju, da igram u studiju dok kotrljam Popodne.
Da vozim i da pevam dok vozim. I da mašem ljudima na semaforu.
Malo da spavam, stignem mnogo toga da uradim, ne zato što moram, nego zato što hoću!
Volim što imam gotivne drugare koji su se rodili kad sam bila treći razred osnovne.
I najviše volim kada mi oni kažu da sam kul keva i da sam im inspiracija!
Super je za ego.
Super je za dušu.
A najsuper za životnu lekciju koju mogu da im poklonim.
Jer kad odigraš neke nivoe svog postojanja, baš muški teško i na kraju pobediš, ti si onda ozbiljan car i jebe ti se šta će neko drugi da misli ili kaže.
Ne dajte da vas prevare!
Život je jednostavan.
Kuvanje, recimo, nije neka teška rabota.
Bar nemojte da se hvalite kako ne znate da iseckate sve, bacite u šerpu, sipate vodu i kulirate na tihoj vatri.
Brak nije prevaziđena institucija.
Biti nečiji je super, ako je taj neko super.
Sve je stvar izbora.
I malo sreće. I malo karme.
I malo pameti. Da ne kažem zaprške.
Onda se uživa u svakom zalogaju.
Imati dete?
To je onaj osećaj kad voliš i njegovu malu, punu, usranu pelenu i svaki komad garderobe sa flekama od povraćke.
I svaku neprospavanu noć (ili godinu, ako vas ukenja, kao mene).
A onda te naslednik prešiša u svakom smislu, pa skontaš da si stvorila (naj)bolju verziju sebe.
Ciao tutti, misija ispunjena!
I ne brinite, tada će ceo svet da vam se okrene naglavačke, ali to je samo da vam dođe iz dupeta u glavu, da naučite da prepoznajete prioritete.
Da promućkate pre upotrebe. Ali i posle!
Zato, ne dajte da vas lažu.
Svaki dan je dan za sreću, smeh, izlaske, prijatelje, glasnu muziku, đusku u dnevnoj sobi, neke lepe knjige, časove joge, mudre sadržaje, pametne ljude, nova iskustva, utakmice, ljubav, simpatije, zagrljaje…
To se ne menja ni posle prstena, veridbe, svadbe, porođaja, podoja, posla, direktora, karijere, godina, bilo koga i bilo čega!
I još nešto…
Nekome je uspeh milion u banci. Nekome predrkani auto, skup sat, društveni status, kuća na moru, privatni avion.
Poštujem. Sve je to super. I super je kad sve to imaš ako radiš ono što voliš.
Ali, meni je titula kul tetke i keve Zakon, suština ovog majušnog postojanja na planeti Zemlji.
Iako bih mogla da se pohvalim radnim mestom, šerom, brojem lajkova, brojem prodatih knjiga i…
Sve mi je to hip hop hurej, ali…
Šta je bolje od toga, što mogu da, kao svaka tinejdžerka, vrištim iz bekstejdža, dok sinak svira ili urlam sa tribina dok sestrić postiže golove?
Koliko sam samo srećna što nisam morala ništa da uradim, nego samo da ih volim najviše na svetu i budem tu za njih, dok ostvaruju svoje snove.
To je to. Budite prisutni u svom životu. I životu ljudi do kojih vam je stalo.
U životu deteta, ako ste već imali tu jebenu sreću da ga rodite.
Mnogi je nemaju, a dali bi sve na svetu za usrane noći pune grčeva dok nasledniku niču zubići.
Nema tu neke filozofije, ekipo.
I nema veze sa godinom rođenja, mestom prebivališta, platom, radnim stažom, rodbinom ni komšijama.
Ima veze sa vama.
Samo sa vama!
Proba meni život nekad da istumba trenutke, ali tu je Bole da me uhvati za ruku dok se spremamo za posao i kaže dođi mama da se grlimo, rekla si da od toga ne postoji ništa važnije!
Čekam da još malo poraste, pa da zajedno pijemo pivo i podrigujemo, kao najbolji ortaci.
On da svira, ja da pevam i samo udri brigu na veselje!
Ili što bih rekla svom sestriću, samo igraj i pobedi!
To je taj merak koji nema cenu. Zato je i najvažniji na svetu.
Živite život.
I nek je vokmen uvek pod jastukom!
