Komšiluk, na mestu voljno!
Novi dan, nova svađa sa drugog sprata, stan levo.
Komšinica i njen dragi, umesto da jedno drugom požele dobro jutro, čim otvore oči, kreću sa sočnim vređanjem i pominjanjem uže i šire rodbine.
Uz doručak.
Kad opletu po porodičnom stablu, prelaze na karakterne osobine onog drugog, u čijem je opisivanju komšinica svetski šampion.
Svog muža je bacala u fekalije i poredila sa svim mogućim otpacima, domaćim i divljim životinjama, više puta je čoveku sa kojim živi želela sve najgore i terala ga iz stana i života…
Ali, on nikada nije otišao.
Ona viče, on ćuti i sluša, čeka da završi, pa kreće na posao.
I tako već godinama.
Noću nervoznu komšinicu zamenjuje njena bučna veš mašina, koja nam dobro veče poželi odmah posle ponoći, te tako tačno znam kad je struja jeftinija, kada se pere beli veš, a kada muževljevo radničko odelo.
Centrifugu jedva dočekamo, pa oko dvojke konačno ko ljudi zaspimo.
Osim, ako nas ne pozdrave komšije sa drugog sprata, stan desno.
Zvuci njihovih vrlo intimnih odnosa iz spavaće sobe, uvežbano kreću kad nervozna komšinica iz stana levo, ućuti.
Da budem precizna, znam koliko jedna komšinica može da se svađa i koliko traje odnos drugog komšije.
Znam i kako mu vrhunac zvuči.
Znam i da je komšija overio i kuhinjicu i kupatilo.
Mislim da je jedne noći u naletu strasti izvesnu damu popeo i na cipelarnik, i isti u ritmu pomerao po hodniku.
Alal mu vera.
Ostalo mi je još samo da skontam da li komšija menja partnerke, jer nekad sve prođe brzo, nekada traje, nekada je baš glasno, a nekada se ispuštaju neartikulisani zvuci, u različitim oktavama.
Uglavnom ženski.
Komšija ćuti i… Radi.
Ne znam da li nervozna komšinica iz stana levo čuje šta se dešava na njenom spratu, ali ruku na srce, svi bismo u zgradi bili srećniji kad bi i njen muž, dok ćuti i nešto konkretno…radio.
Mislim da ona tada ne bi bila ovoliko glasna i ljuta čim ustane.
A ustaje rano.
I ofanziva odmah kreće.
Komšiluk trpi 00-24, dok drugi sprat centrifugira…
Svako na svoj način.
