„Tata, šta će da se desi ako ja sada spavam sa svojim dečkom, a ipak na kraju ne budemo zajedno?“
Pitala sam svog Zakona tog jutra.
Posle dana i noći razmišljanja, nakon nekoliko meseci svoje prve prave ozbiljne veze, uz prisutnu pubertetesku nesigurnost, nervozu, stid, ali i rešenost da dobijem odgovor koji me toliko muči.
Tata Zakon je sedeo na terasi, igrao jamb, pušio LD i pogledao me važno kada sam mu postavila to pitanje.
„Šta će da se desi?“
„Da…“
„Pa, Sunce će i dalje da sija. Zemlja će i dalje da se vrti oko Sunca. Život je to. Tvoj život.“
Rekao je i nastavio da baca kockice.
Moj tata.
Moj glas razuma.
Iskustvo za mladost koju živim.
Ćale je bio car.
Uvek kad bih se spremala za izlazak, prošao bi pored moje sobe i rekao PAMET U GLAVU, DUPE UZ ZID!
I pogledao bi me onako važno. I ja bih mu važno uzvratila.
Da bude siguran da ja znam i razumem sve što mi govori i što tek planira da kaže.
Nedostaje mi.
Danas, kada sam i sama roditelj.
Danas, dok slušam priče o abortusima, neželjenim trudnoćama, crnoj statistici, nekakvim savetima, državnim organizacijama i božijim slugama.
A niko da se seti i kaže…
Hej, roditelji! Pričajte sa svojom decom!
Pričajte o seksu! Ne izmišljajte rupe na saksiji, kada je rupa iz koje smo svi izašli odavno tu!
Ne stidite se da pominjete penise i vagine, jer, hej!
Svi ih imamo!
Objasnite posledice. Objasnite princip.
Osećaj.
Kupite kondom.
Idite zajedno kod ginekologa!
Ne pravite tabue od najprirodnijih stvari, jer ukoliko vas na ovaj svet nije donela roda, ili vas nisu pronašli u kupusu, dovoljno je samo da budete iskreni.
Prema sebi, i životu koji ste stvorili.
Doduše, nije roditelj onaj što napravi i rodi.
Već onaj što od deteta napravi čoveka!
I zato, budite svojoj deci najsigurnija kuća.
Iz nje sve polazi.
I sve se u nju vraća.
Život je to.
Naš život!
