Kako se leto približava, posete solarijumima se povećavaju, a apeli lekara i stručnjaka o štetnosti ovakvog zračenja, često ne urode plodom.
Primarijus doktor, dermatovenerolog, Aleksandar Adamović, direktor Gradskog zavoda za kožne i venerične bolesti, kaže da je ključni problem takozvani teror lepote kojem smo izloženi.
Ja: „Doktore, kako se obratiti svima koji leto čekaju u solarijumu i objasniti im da takvo sunčanje nimalo nije bezazleno?“
Dr Adamović: „Solarijum je nastao u Skandinaviji, ljudi u tim zemljama imaju duge noći, nemaju dovoljno Sunca i treba im D vitamin. Zato su i počeli veštački da se sunčaju. Teror lepote vlada, lepo je to rekla jedna moja koleginica. Ljudi misle da moraju da budu tamni, da bi bili lepi. Ali, Majka priroda nije smislila da mi budemo tamni zbog lepote, nego da se zaštitimo od prevelike energije. U solarijumima se koristi A zračenje. To su takozvani dugi talasi, od 320 do 280 nanometara. Nekada se mislilo da oni ne mogu da izazovu malignitet, danas znamo da to nije istina. Oni stvaraju kiseoničke radikale koji deluju na dnk ćelija i tako ih menjaju.
Sa druge strane, oni koji se sunčaju u solarijumima mogu dobiti rak kože kao i oni koji se sunčaju na plaži. Samo što su ljudi koji koriste solarijum izloženi mnogo većoj energiji. Četiri do pet puta većoj, nego da su čitav dan na Suncu. Još ako je to popularan turbo solarijum, onda govorimo i o B zracima. Ti su rešili da vas ispeku do kraja!
A ljudi žele što pre da potamne. Nijedna devojčica neće da izađe dok se ne progura kroz tu rernu. Često kažu, kako ću ja ovako bela, a kratka suknja?
To je ključni problem.
Ja uvek kažem, bolje i bele noge, nego da budu crne, pa da se nešto desi kasnije. To nešto ne mora da bude malignitet. Koža tretirana dugim talasima mnogo brže stari od one koja se ne sunča!“
Ja: „Da li su onda kreme za potamnjivanje zdrava alternativa? Kakva su iskustva i da li ovaj vid tretiranja kože ima neke posledice?“
Dr Adamović: „ Nema posledica. Kada se ta krema namaže, ona je u mrtvom sloju, rožastom sloju kože. Kako se neko kupa, tako i kremu sa sebe skida. Bilo je nekih priča da se krema apsorbuje unutar tela, ali ne. Ovi prozivodi su potpuno bezopasni.“
Ja: „Hajdemo onda na plažu. Da bismo uživali u letovanju, valjalo bi da se pridržavamo satnice i ne izlažemo Suncu kada je ono najjače?“
Dr Adamović: „ Taj se period nekako skraćuje. Ozonski omotač je počeo da gubi svoj kvalitet. On je filter koji pravi selekciju talasa koji dolaze do nas, i smanjuje količinu energije koja ce doći do Zemljine kore. Ali, on više nema tu mogućnost, jer nema taj kvalitet da nas zaštiti. Poželjno sunčanje je negde do deset ili jedanaest ujutru, a onda posle četiri ili pet popodne. Period između nije siguran, čak i ako koristite uv zaštitu. To treba svima da je jasno. Tada samo kabanica može da vas zaštiti od Sunca.“
Ja: „UV zaštita! Da konačno objasnimo šta znači broj faktora i kako se ovi preparati pravilno koriste?“
Dr Adamović: „ Da, tu postoje neke zablude. Pa se misli da onda kad kažete faktor petnaest pa faktor trideset, da ovaj od trideset duplo više štiti. To nije tačno! Između faktora petnaest i pedeset je negde oko sedam posto razlike. Faktor nije dominantan. Pravilno korišćenje preparata je najvažnije.
Pola sata pre odlaska na plažu, pre izlaska iz zatvorene prostorije, treba namazati jedan sloj. I onda, kada ste na otvorenom treba mazati na svaki sat. Kad kažemo na otvorenom, mislimo i na to kada ste ispod sunocbrana ili bilo gde u hladu, jer su refleksije velike. Posle svakog kupanja, odnosno nakon izlaska iz vode, treba nanositi novi sloj.
Dakle, ti slojevi su jako važni i oni treba da se ponavljaju!“
Ja: „Da li preporučujete kreme posle sunčanja?“
Dr Adamović: „ Kada se sunčate, vi gubite svoje masti, gubite vodu, to su dva ključna faktora za kožu. Zato bi te kreme koje koristite posle sunčanja, trebalo da budu hidrantne. Ali, ne masne! To ne treba da bude ulje, potreban vam je losion koji u sebi sadrži esencijalne masne kiseline. To su lipidi koje sadrži poslednji, rožasti sloj kože.
Potrebno je da koži vratimo ono što smo joj uzeli. Voda i pomenute masnoće rožasti sloj kože drže kompaktnim. To je takozvana barijerna funkcija kože, jer pedeset posto onoga što dođe na nas od Sunca, odbije taj rožasti sloj. Zato i moramo da ga održavamo i redovno tretiramo.“
Aleksandar Adamović, primarijus doktor dermatovenerolog
Foto: Privatna arhiva
