Došao jednog dana Steva na posao i ja mu predložila da uskoči u moj termin.
Košarkaši igrali Evropsko i ja htela da navijamo uživo.
Ali, bez Steve, ne smem u program.
Slaba sam sa statistikom, ne baš tako sjajna ni sa pravilima igre.
Emociju i ljubav prema košarci gajim u velikim količinama, ali pik end rol nikada onako školski nisam savladala.
Treba nešto da lupim, ne prepoznam korake ili faul u napadu, pa da mi se smeje nacija…
A, ne.
Ništa meni bez Denkovskog.
Ajmo, Stevo.
Ajmo, Kevo.
Pogledali smo se. I nasmejali.
Tako je počelo.
Košarkaškoj reprezentaciji je te godine medalja zamalo pobegla.
A Denkovski i ja smo postali Keva&Steva u standardnom terminu, svakog radnog dana u okviru mog Popodneva na Radiju S.
To vam je ona priča o ljudima koji se skontaju na keca, iako ja nikada kao Steva neću voleti Liverpul ili Hjuston, ili ustajati u tri ujutru da ispratim neki hokej…
Ali, to je skroz ok.
Ni Denkovski neće nikada razumeti zašto su meni podjednako važne Zvezdine utakmice sa CSKA i ekipom Tamiša.
I zašto sam meč između hrvatskih i naših košarkaša u Riju, ispratila uz bromazepam i kiselu vodu.
A kada mi Steva kaže da ne spava, jer gleda NBA, ja pomislim samo na Nikolu Jokića.
Dobro, i na Bobija i Bjelicu.
I dečka Kloi Kardašijan.
Nije da se ne razumemo.
Sad i Steva zna koja je koja Kardašijan.
I na Tviteru često zaprati sve te žene i devojke sportista.
Pokupi tračeve, dobro se spremi za naš termin.
Moj Steva.
Moja sportska enciklopedija.
Moj kolega, tebra, deda, i kako ga sve ne zovem kad su regleri spušteni.
Čovek koji nikada neće imati ovakav izliv emocija, ali će mi zato doneti dres košarkaša Crvene zvezde sa potpisima svih igrača, ili će da organizuje iznenađenje i priredi mi predinfarktno stanje uživo u 15h i 10 min.
Uz tortu i cveće za moj rođendan!
Zajedno sa Stefanom Jovićem koji će sve to da unese u studio.
Jer Steva zna ko je moj omiljeni košarkaš.
Stevan Denkovski.
Čovek sa kojim dogovaram emisiju u pola noći na Mesindžeru, na poluvremenu nekih utakmica koje samo on prati i voli.
I uvek je sve kako treba.
Čovek koga poštujem do Barija i nazad, jer šta je Keva bez Steve?
Volim te, bre, Denkovski!
I, da! Idemo, Jovkeeeeeeeee!
p.s. Ovu priču poklanjam i Neci i Aci. Oni znaju zašto.
