Medenko nema još ni godinu.
Eto ga na plaži, sa mamom.
Sve mu je gotivno cirka tri minuta, onda kreće da plače, da se nervira i da traži novu zanimaciju.
Jer je beba. I boli ga uvce što mama more neće osetiti. Što će joj odlazak na plažu izgledati kao i svaki drugi dan sa vrlo malim detetom, samo što će ovoga puta biti u kupaćem. I što će joj biti teže da u takvim uslovima hrani svog naslednika, presvlači mu pelene, nosi ga do plićaka, malo mu pokvasi guzu i nožice, pa se vrati ispod suncobrana da im uhvati hlad…
Ne da se mama. Nasmejana je i puna ljubavi prema slatkom usranku koji jede bananu zavaljen u ležaljku. Pa pet minuta posle, puni pelenu toliko dobro, da cela plaža to može da oseti.
Mama spremno vadi presvlaku, vlažne maramice, kremice, sanira stvari, nastavlja igru.
Dok naručuje sebi limunadu.
Pa setno pogleda ka vodi.
Onda uzdahne, pa nosi pampers do kante.
Sa medenkom, naravno.
Onda se vraća na svoje mesto, smišljajući u hodu novu zabavu za malog gospodina, koji već nervozno pokazuje da mu se ne sedi tu gde je mama smislila.
Pola sata kasnije, uz kenjkanje i nunanje, mama nekako uspeva da ga uspava i smesti u kolica.
I dok nastavlja da ljuljuška ta kolica, vraća se na ležaljku, uzima prvi gutljaj one naručene limunade.
Pogled joj se gubi negde ka pučini.
Sve vreme, na metar od nje, zavaljen u svoju ležaljku, kulira čovek, uz mobilni telefon i neko pivo.
Ispostaviće se da je dotični kuler, muž predane mame, koji će se na njenu molbu da pripazi na kolica dok ona trkne do hotela, toliko nadrkati što uopšte mora da se pomeri sa svog položaja, da je i meni bilo neprijatno što ni kriva ni dužna prisustvujem sceni…verziji porodičnog života…odnosa između supružnika.
Žena je otišla. Beba je spavala.
Otac je sve vreme sedeo nadrkan.
Ja sam sa plaže otišla još nadrkanija.
I iskrena da budem, najnadrkanija sam bila zbog predane mame, kojoj sam u jednom trenutku htela da priđem i postavim joj samo jedno pitanje…
Zašto si se udala za ovog čoveka?
Molim vas, ne udajte se za takve.
Molim vas, jer detetu treba tata, a vama muž.
A ne donator sperme.
Koji će da vata zjale i boju, dok mu se stvarni život dešava tu negde…
Danima razmišljam o divnoj mami divnog malog gospodina i pitam se da li se ona kaje zbog svog izbora ili u njenom univerzumu sve šljaka kako treba?
Da li je možda nju njena majka naučila, da život funkcioniše baš kao dan na plaži ili ona svoj život (i porodična letovanja) nije baš tako zamišljala?
A onda se zaljubila…
I koliko je samo to razočarenje, kad skontaš da je čovek tvog života, zapravo bezosećajni, samoživi skot sa plaže?
Molim vas, ne udajte se za samožive skotove sa plaže.
Molim vas, jer je na toj plaži toliko divnih muškaraca, spremnih da budu muževi i očevi koji stvaraju najlepše uspomene.
Koji će biti tu da nahrane bebu, dok se vi bućnete.
Koji će umeti i želeti da vam nameste peškir, otvore suncobran, naruče limunadu, naduvaju dušek.
Koji će učiniti sve da vam prvo letovanje sa bebom bude priča koju ćete svima želeti da ispričate.
Iako će to biti jedna bučna, usrana i nenaspavana priča.
Ali, najdraža na svetu.
Jer ste je proživeli zajedno.
Molim vas, ne udajte se za samožive skotove sa plaže.
Samo nekoliko peškira dalje, sunčaju se muškarci koji jedva čekaju da zatalasaju sa svojom porodicom.
Za svoju porodicu!
Kojima ćete zaljubljeno da mažete leđa, sa kojima ćete se nasmejane slikati u plićaku, naručivati klopu, seckati voće i voditi ljubav kad beba konačno zaspi.
Molim vas…
