Sa zimom to nekako lakše ide.
Čizme. Jakna. Šal. Kapa.
Eventualno neki aksesoar, da upotpuni kombinaciju.
I to je to.
Neka veje. Ja ću da se topim od miline.
Ali, leto?
Ne znaš odakle da počneš.
A ja upravo počinjem.
I već sam se preznojila.
I bez teretane, koja se podrazumeva, makar dva meseca pred letovanje.
Nula poena. Biću zgodna sledeće godine.
Ili ću da kupim jednodelni kupaći. Sa naborima.
Dakle, kupaći.
Novi.
I još jedan.
Dvodelni.
Za dane kad me baš briga za višak oko struka.
A uglavnom je tako.
Bože, da li mi uopšte treba onaj prvi kupaći?
Znak pitanja pored.
Razmisliću.
Krema za sunčanje mi svakako treba.
I krema za posle sunčanja.
I tabletice za pripremu za sunčanje.
Peškir za plažu. Veliki i srednji.
Torba.
Nova, naravno.
Ovu od prošle godine pojela so.
Papuče.
Da idu uz novi kupaći.
Stavka do stavke.
A žmu i sin tek treba da dostave svoj spisak.
U koji budžet ovo da ukalkulišem?
Za letovanje?
Ne smem.
Ovo su visinske pripreme za morske dubine.
Dubine!
Gde mi je maska za ronjenje?
Ona od prošle godine pukla, dok sam je gurala u kofer.
Kofer!
Neka ga, izdržaće još jedno letovanje.
Ili ću da pozajmim od drugarice onaj njen veći, ako baš bude frka.
Mada, kolima ćemo, biće tu mesta.
Samo da odvezemo auto do Mileta.
Da dobijemo zeleno svetlo za put.
I zeleni karton, posle.
Dozvola! Međunarodna!
Proveri kad ti ističe stara. Zvezdica pored stavke.
Spisak, prva strana, popunjena.
Kasica već fino načeta.
A još nemam ni datum, ni mesto letovanja.
Samo dobra volja i lista u rokovniku.
Opusti se. Sve ćeš da zaboraviš čim ugledaš more.
Dopisujem.
Duboki uzdah.
Turistička agencija. Ponude.
Pa da počnemo…
