Solidan mi je bračni staž.

Uz njega prilažem i nekoliko pogrešnih muških primeraka,  kojima je cilj postojanja u mom životu bio da naučim da napravim razliku između dobrog i lošeg.

Bilo je tu  padova i ustajanja, nekih divnih ljudi koji me nisu radili, platonskih ljubavi i poljubaca na pola obraza, šmekera i pogrešnih izbora kojih sam se jedva odrekla.

Bilo je suza i lude sreće, raskida i razvlačenja, bežanja i vraćanja, pogaženih obećanja, foliranata i milih duša…

Posle svega navedenog, mogu da konstatujem da u životu  postoji nešto važnije i od ljubavi!

Zove se sreća!

Sreća, da sretnete pravog u pravo vreme, da on nije zauzet, da vi niste zauzete i da se kapirate na svim mogućim nivoima.

Strast. Želja. Požuda.

Seks.

Jako je bitan.

Samo  i da se krešete noć i dan, na kraju ćete morati i nešto da progovorite. Da ustanete iz kreveta, nešto pojedete,  da se obučete, odete na posao. Da se pohvalite kakvog ste jebača nahvatale!

Ali, ako vam je do ozbiljne veze, pored piše i điha điha umeća, gospodin bi trebalo da ima i muda da se uhvati u koštac sa stvarnim životom!

Da se i tamo malo kurči.

Toliko je divnih dama i dalje samo, jer, eto, i pored svih kvaliteta i želje da se bude u paru, svemir i dalje nema plan za njih.

Pa sreću šalje na neku drugu adresu.

A tamo, tamo su neke i neki koji i ne znaju koliko su srećni što se imaju… Pa se na kraju nemaju, jer nisu umeli da sačuvaju svoju sreću.

Jebe nas život, svakoga dana, tako da će seksa uvek biti, ali gospodina pravog sa kojim ćeš moći da se maziš, ljubiš, smeješ, živiš i posle orgazma…?

E, to je već jednačina sa dve nepoznate.

Jedna nepoznata je gospodin pravi.

Druga nepoznata je faktor sreće.

Neko potroši godine da reši matematički problem, pa ne položi test.

Nekome život sam šapne tačno rešenje.

Znate onu  priču o putnicima sa Titanika,  koji su bili zdravi, ali nisu imali sreće?

Samo bih možda dodala da su mnogi putnici bili i zaljubljeni i zdravi, ali avaj… Sreća im je okrenula leđa!

A opet, neki su i posle preživljenog brodoloma, pronašli ljubav svog života i zaboravili sve strahote te užasne noći.

Zato, ljudima uvek i svuda  želim samo mnogo sreće!

Jer to ne može da se kupi, nauči, nabuba, ukrade,  čak ni razume!

To se jednostavno desi.

I ako je „sreća lepa samo dok se čeka“, nekako mi se čini da je najlepša kada se dočeka.

Ajde, neka nam je svima sa srećom!