Bejbi je mogla da bude Vinona Rajder. Ili Sara Džesika Parker. Obe glumice su se pojavile na audiciji, ali su se samo u Dženifer Grej na prvi pogled zaljubile i Eleonor i Linda, scenaristkinja i producentkinja omiljenog nam filma iz 1987.
Nešto slično se desilo i sa Patrikom Svejzijem.
Iako je Benisio Del Toro bio skoro pa izabrani Džoni, Eleonor iz glave nije mogla da izbaci sliku južnjačkih očiju koje je slučajno videla. Želela je upravo takvog Džonija.
Ali, Svejzi nije želeo da pleše. Hteo je karakterne, dramske uloge, iako je bio profesionalni plesač.
Sudbina je ipak odradila, ili da kažem, odigrala svoje.
Bejbi i Džoni su tako postali naš omiljeni HEPI END, čije replike i koreografije znamo napamet skoro 40 godina od premijere filma.
Netfliksova dokumentarna serija #themoviesthatmadeus donosi nam priču o snimanju PRLJAVOG PLESA.
Scenario za film odbijen je više od 40 puta, budžet za snimanje bio je samo četiri i po miliona dolara, a soundtrack je izabran skoro poslednje noći snimanja, preslušavanjem nekoliko desetina dobijenih kaseta.
Patrik je pesmu “She’s like the wind” napisao nekoliko godina ranije i sasvim se slučajno našla na albumu koji je oborio sve rekorde prodaje.
Čuvena rečenica NOBODY PUTS BABY IN A CORNER nikada nije bila omiljena rečenica Eleanor Bergstein. I Patrik je želeo da je izbace. Srećom, reditelj Emile Ardolino je mislio drugačije.
“The movies that made us” nije samo dokumentarac. To je emotivno svedočenje o stvaranju filmske istorije, ali i dokaz da kada u nešto verujete i distributeri VHS kaseta mogu da ostvare uspeh veći od najveće holivudske produkcije.
Hvala im što i skoro četiri decenije kasnije živimo Time of my life, svaki put kad listajući kanale, sretnemo Džonija i Bejbi.