Zdrava sam.
Prava sam.
Sama sam.
Pa to zapravo i nije loše…
Novi dan i nova faza mog bitisanja.
Zdrava sam, prava sam i sada ću da uživam.
Malopre sam uništila poslednji primerak nekog magazina na čijoj je naslovnoj velikim slovima pisalo KAKO DA NAĐETE SRODNU DUŠU.
Ne priznajem više ove gluposti.
Ako smo srodni, onda ćemo se negde sudariti i bez paklenog plana sa osme strane.
Neviđeni treš.
Obrattite pažnju na detalje. Istaknite oči.
Čitam i ne verujem.
Pitam se da li je moguće da je iko pronašao savršenog posle nanošenja specijalne maskare?
U tom slučaju, ovaj proizvod je fenomenalno jeftin.
A gle malera, ja ne koristim tu marku.
Očigledno ću morati više i jače da trepćem na suvo.
Ha! Evo ga!
Osmeh posle dve sumorne nedelje.
Možda ovi nebulozni saveti ipak imaju svoju svrhu.
Zdrava sam.
Prava sam.
I šta hoću više?
Naišao je savršeni momenat da se sa svih strana okrenem samo sebi.
Kao u dobra stara, sebična vremena… koja su, ruku na srce, bila uvek odlična prilika da svoje biće pametno rasporedite po vremenu i prostoru.
Ali i da sredite orman, napravite novi raspored u stanu, promenite omiljenu kafu…
A možete i da se našminkate, čisto da ne razočarate onog koji je stvarao tekst o čarobnoj maskari.
Posle svega, definitivno verujem u ono da moraš da probaš nekoliko idiota da bi umela da ceniš pravog, kad naiđe.
A dok ne naiđe…
Ništa, trepćem…
*
Odlomak iz knjige Mama ipak zna najbolje
Vesna Zakonović Arežina
