Sve izgleda tako stvarno.

Postavljena večera, miris domaće supe koji se širi po kući, prostrana trpezarija, bučna deca koja su jedva pristala da ostave svoje mobilne telefone i pojedu svoje porcije sa roditeljima.

Tvoja žena u kompletu šivenom po meri.

Nosi punđu koja joj otkriva dugačak vrat.

Crveni lak joj je na noktima, ruke su joj negovane i meke.

Ona ne sprema večere.

Ona ih samo organizuje.

Za stolom si ti.

Upravo si stigao sa dežurstva, vodio si ljubav sa mnom u maloj sobi koja miriše na povidon jod i alkohol i priznao mi da nju nikada nećeš ostaviti.

Jer ste porodica.

Porodica koja zajedno doručkuje i večera, planira putovanja, izlaske sa prijateljima, fakultete za decu i tvoje radno vreme u koje se savršeno uklapam.

Ja kojoj nisi odoleo iako izgledaš verno na svim porodičnim fotografijama i pričama koje tvoja žena servira svojim drugaricama uz kafu.

Dok ti meni serviraš tužnu priču o ženi koja ti je rodila decu i kojoj duguješ mnogo.

Toliko mnogo da me ne propuštaš kada si dežuran i siguran da za nas dvoje niko ne može da zna.

Ali, ja znam da ti znaš.

Ljubav ima svoju cenu, naročito kada joj okačiš skupu etiketu napamet.

Zato u mene ulaziš slobodan.

Ne duguješ mi ništa.

Niti ja išta očekujem, osim istine zbog koje oboje u zanosu jecamo, dok kao emotivna sirotinja živiš od mrvica strasti, razbacanih po našim golim telima.

Dobro nam je i bez bogate trpeze.

Dobro nam je i kad posle seksa jedemo kifle iz pekare, pijemo jogurt iz plastičnih čaša i smejemo se svojoj sudbini u maloj sobi koja miriše na povidon jod i alkohol.

I ne moramo da postojimo za kolege i familiju.

Mi postojimo zbog nas i čuvamo noć od budnih, bludni kao u pesmi koju u kafani naručuješ i misliš na mene dok nazdravljaš sa njom.

Onda se pijani vratite kući i vodite ljubav.

Ostavljaš joj tragove po dugačkom vratu i svršavaš misleći na naše predigre.

Dežuran, kada i to nisi po rasporedu.

About Author

kevazakon

Leave A Reply