Dok po društvenim mrežama svakodnevno srećem komentare svoje generacije kako smo bili srećna ekipa jer smo odrastali uz Opstanak i dečije programe, generacije naših naslednika uopšte i ne provode vreme ispred televizora.
Jer, sve što im treba pronalaze na Jutjubu, a umesto Branka Kockice i Dragana Lakovića, zabavljaju ih klinci njihovih godina.
Iako se trudim da razumem, često me zbuni informacija da klinci uživaju gledajući kako se neki njihovi vršnjaci spremaju za školu, igraju igrice, pokazuju svoje kolekcije šminke i kozmetike, ili jednostavno iznose svoje stavove o svemu što ih okružuje.
Katarina (osam godina) kaže mi da su joj najinteresantnije teorije zavere i razni smuti čelendži, kao i vlogovi u kojima čuje savete kako da se igra.
Dvanaestogodišnja Nađa prati vlogere zbog toga što želi da isprati nove trendove. Najviše je zanimaju bjuti blogeri, šminkanje i kupovina. Travel vlogovi su joj takođe super, jer tu otkriva nove gradove i zemlje. Kaže da je i sama probala da vloguje, ali da joj to oduzima mnogo vremena. Na moje pitanje zašto je uopšte poželela tako nešto, odgovor je bio jednostavan:
Delovalo je zanimljivo.
Generacije rođene u prošlom veku, ili makar one rođene do kraja osamdesetih, svoje idole pronalazile su među pevačima, glumcima, sportistima, radio i tv voditeljima. Kada su glumci postali voditelji, a onda sa pevačima krenuli i da snimaju reklame, dobili smo prvu generaciju influensera.
Talentovani, multimedijalni pojedinci iskoristili su svoju popularnost za promociju raznih sadržaja, a kompanije nisu žalile novac za njihove honorare.
A onda nam se desio YOUTUBE.
Platforme i društvene mreže dovele su do pojave novog, omiljenog zanimanja.
Bjuti, fešn&lajfstajl bloger.
Vloger.
Digital media influenser.
I dok tinejdžeri uživaju u gledanju rutina, igranju igrica ili slušanju komentara na komentare nekih klinaca koji su uspešno zakoračili u virtuelni svet, i i dobro ga unovčili kroz like, share, subscribe, i mi nešto stariji smo se sa radija i televizije lagano preselili na ponuđene platforme, tražeći zanimljive sadržaje i pojedince.
Sada već svima dobro poznata Zorannah, bila je prva Srpkinja uz čije je ime išla titula – modna blogerka.
Uz ovakvu titulu, stigla je i priča o velikoj zaradi od Jutjub kanala, a oduševljene devojčice širom zemlje, poželele su da budu kao ona.
Ovakav kontent meni nikada nije bio interesantan.
Prvo, jer ne verujem da je za uspešnu karijeru dovoljno da sednete ispred kamere i otvorite vrata doma, ormana, i duše, a onda i zbog toga što sam sigurna da zanimanje fashion blogger zahteva početni kapital za razne skupe krpice… za kojima će mnoge devojke uzdisati, ali samo neke obući.
Ovaj posao dakle, osim vremena, na početku podrazumeva i ozbiljnu količinu novca.
Šta je onda sa svim onim pratiocima koji bi da krenu stopama svojih idola, i koji veruju da su baš oni budući influenseri? Da li bi devojčica iz nekog manjeg grada, čiji roditelji rade za minimalac, ili uopšte ne rade, mogla da bude nova fešn blogerka? Šta očekuju i žele svi koji prate ovakve kontente?
„Dajte neku temu za nas smrtnike. Da ne bude Gabana, Versaće… Znate, vas uglavnom prate studentkinje.“
Da li domaća Jutjub fešn scena može da se prepozna u komentaru koji sam pronašla ispod jednog klipa?
I, na kraju, da ne bude da je to opšte mesto, ali šta dođavola znači snimak gde se influenseri hvale svojim skupim cipelama, tašnama, nakitom, dok se ispod videa nižu uzdasi i želje za posedovanjem istih komada?
Neki će vam reći da svoje kolekcije vole da podele sa svojim pratiocima, drugi će napisati da je skroz u redu pohvaliti se nečim što su zaradili, ali meni lično ovakav tip prezentacije nikada nije bio vid motivacije ili kvaliteta.
Stručnjaci iz ove oblasti, kažu mi da to ima veze i sa mojim godinama, karakterom, ali i poslom kojim se bavim.
„Svako bira sadržaj koji će pratiti, naspram svojih interesovanja i sklopa ličnosti.“
Prvi Jutjub kanal koji je mene kao ženu, majku i novinara zainteresovao, bio je kanal MOGU JA TO SAMA.
I zbog naziva, i zbog koncepcije ali i zbog toga što sam Ivanu Radovanović već poznavala sa televizije.
KevaZakon: „Da li influenser i u Srbiji postaje jedno od vodećih zanimanja?“
Ivana MJTS: „U svetu digital marketinga svakako jeste. Sve je više klijenata koji shvataju važnost ovakvog oglašavanja, i koji to uveliko koriste u okviru svojih online kampanja. Samim tim, možemo reći da influenser jeste značajno zanimanje, s tim da, naravno, postoji prostora za još značajniji napredak u tom pogledu.“
KevaZakon: „Da li to zanimanje može da bude primarno ili jedino, da se od njega živi?“
Ivana MJTS: „Postoje influenseri koji su i te kako angažovani, imaju svoje redovne klijente, učestvuju u značajnim digitalnim kampanjama. Svakako da je za njih biti influenser često posao sa punim radnim vremenom. Sve je stvar afiniteta i angažovanja, te u odnosu na to ovo zanimanje može biti i jedino, a i dodatno.“
KevaZakon: “MOGU JA TO SAMA je dokaz?“
Ivana MJTS: „MJTS podrazumeva i portal koji je zapravo online medij, kao i YouTube kanal sa velikim brojem pratilaca, i profile na društvenim mrežama kao što su Facebook i Instagram – na kom je sve veći akcenat, te je spektar angažovanja nas od strane klijenata veoma širok, i ne možemo se vezati samo za termin – influenser.“
KevaZakon: „Koliko godina je bilo potrebno da dostignete današnji nivo, i koliko je rada potrebno da konstantno budete u vrhu?“
Ivana MJTS: „MJTS je nedavno slavio svoj šesti rođendan, a posle samo godinu dana postojanja smo po istraživanju Gemiusa ( istraživanje koje rangira online medije po čitanosti) postali najčitaniji nezavisni ženski portal, što se nije promenilo do danas, tako da je potrebno dosta rada, i konstantnog rada kako bi se to ostvarilo. Vremenom, kako smo mi rasli, bilo je i više posla, pa se povećavao i broj zaposlenih, a ono što je važno jeste da smo sve vreme osluškivali svoje pratioce, čitaoce, kako bismo uvek unapredili sadržaj.
KevaZakon: „MOGU JA TO SAMA ipak ima specifičan koncept. I to je ono po čemu se razlikujete od ostalih aktuelnih domaćih blogerki i vlogerki?“
Ivana MJTS: „Da. Pre svega mi pokrivamo različite sadržaje – od praktičnih saveta, šminke, nege, do mode, psiholoških tema, recepata. I kao što sam već rekla – mi smo i portal, i YouTube kanal, imamo i veliki broj pratilaca na Instagramu. U principu, ne možemo se svesti samo na blog/vlog formu.“
KevaZakon: „Da li je za jedan ovakav posao potrebnije teorijsko znanje ili iks faktor kao u svakom drugom kreativnom poslu?“
Ivana MJTS: „Iks faktor je uvek dobrodošao, ali znanje je naravno neophodno – prvo teorijsko, a potom se ono nadograđuje kroz praksu. Meni je naravno dosta pomoglo iskustvo u radu na televiziji, ali sam pohađala i BusinessAcademy-ju gde sam dosta toga naučila o marketingu.“
KevaZakon: „Da li bi se vratila na TV ili smatraš da je YOUTUBE budućnost koja je stigla kod nas?“
Ivana MJTS: „Rad na televiziji je, kao što sam rekla, bio značajno iskustvo, ali sad se razvijam u drugom pravcu. Moja deviza jeste da se treba stalno usavršavati, pa tako uvek radim na sebi, i postoji dosta toga što još želim da naučim.“
KevaZakon: „Da li je MOGU JA TO SAMA ekipa celebrity ekipa?“
Ivana MJTS: „Mi sebe tako ne doživljavamo, mada prisutnost na digital nebu bi to trebalo da govori (smeh). Nama je najbitnije da imamo poverenje onih koji nas prate, a celebrity je ipak prejaka reč.“
Devojka koju takođe pratim zbog toga što jeste je i Jelena Kontrakulturna.
Ona je pisac, pr konsultant a jedno vreme smo bile i radijske koleginice.
Ova svestrana mlada dama počela je da vloguje jer veruje da ima zabavan život, i da mnogi ljudi žele da budu deo istog. Kaže da je okružena kreativcima, a da njenoj generaciji treba baš takva energija. Ipak, sebi zamera što je lenja i što se još nije navikla da snima svoj život, pa često ne uhvati one najsmešnije i najzabavnije situacije.
KevaZakon: „Ti želiš da motivišeš svoju generaciju?“
Kontrakulturna: „Između ostalog. Želim da sačuvam sve zabavne momente svog postojanja. Možda čak i one manje zabavne.I da, želim da motivišem mlade ljude, da se sklone od svega što je pogubno.“
KevaZakon: „Ali, želiš i da zaradiš? Kada novac postaje deo ovakve priče?“
Kontrakulturna: „ Pre svega mi se dopada što imam uticaj na mlade ljude. Naravno da je super ako taj uticaj možeš da unovčiš. Bolje od svega je što mogu da biram šta ću da podržim. Cilj mi još uvek nije zarada, jer mi je kanal sekundarni posao, ali ako se opredelim samo za njega, svakako će biti. Ljudi koji govore da SVE rade SAMO iz zabave, osuđujem. Zato što ni ja nemam mnogo vremena da se zabavljam.“
Dakle, Ivana i Jelena su devojke koje su svoja zvanja i znanja iskoristile na pravi način, onako kako sve prednosti dvadeset prvog veka nalažu.
Ali, postoje devojke i žene koje su tokom godina postale Jutjuberke, influenseri, Instagram selebriti likovi, iako ih pre pojave mreža nismo poznavali iz medija.
Neke su se oprobale kao pevačice, neke kao šminkerke, dok pojedine nisu imale nikakvih dodirnih tačaka sa televizijom ili štampanim medijima.
Obične devojke iz komšiluka, sada su autori i voditelji na svojim Jutjub kanalima, foto modeli na Instagram profilu, modni gurui, lajf koučevi, montažeri i producenti gledanog sadržaja, koji je vrlo brzo privukao i oglašivače. Odnosno, sponzore i klijente. I oni su se, baš kao i publika, sa tradicionalnih medija, preselili u digitalni svet.
Takav tranzit iznedrio je zanimanje o kome danas govorimo.
Dušica Antić Rašić (DIA konsalting) kaže da su se digital media influenseri pojavili kada i Tviter. Njihov broj, ali i uticaj, menjao se sa pojavom novih društvenih mreža. Ono što su nekada bili tvitovi od sto četrdeset karaktera ili postovi na Fejsbuku, danas su video sadržaji na Instagramu i Jutjubu.
Dušica: „Vreme je hiperprodukcije. Sa jedne strane je to dobro, zbog konkurencije, ali sa druge strane posebno stresno za one koji sadržaj proizvode. Ono što na televiziji ili u agenciji radi nekoliko ljudi, influenser mora da postigne sam.“
KevaZakon: „Dolazimo do toga koliko je za posao influensera važno da poznaje i primenjuje tehničko znanje. Snimanje, montaža, svetlo. Ali, čini mi se da i u ovoj sferi razliku između influensera i wanna be influensera pravi samo jedna stvar. Iks faktor?!“
Dušica: „Tako je. Zato se i polako izdvajaju upravo oni influnseri koji postaju zanimljivi sagovornici za neku televizijsku emisiju, ili štampani medij. Njihova popularnost nije više samo viralna.“
KevaZakon: „Što je odlično mesto za malo drugačiju reklamu koju kompanija može da dobije od odabranog influensera?
Dušica: „Brendovi koji žele da se reklamiraju, ne žele da se sami hvale kvalitetom svojih proizvoda, već žele da ih pohvale zadovoljni konzumenti. A ako ti konzumenti imaju sto hiljada vernih pratilaca, šansa da brend dobije dobru reklamu je sto hiljada puta veća.“
Keva zakon: „A sve i dalje košta manje nego oglašavanje na nacionalnoj televiziji ili radiju?“
Dušica: „Cene ovakvog reklamiranja su daleko niže, a efekti su mnogo merljiviji. Gugl analitika ne laže (smeh).“
Šta ovo zapravo znači?
Da li će sada svi koji se bave javnim poslom morati da se presele na Jutjub i Instagram kako bi ostali aktuelni, ili kako bi dodatno zaradili?
Neke domaće pevačice, voditelji i voditeljke već mogu da se pohvale solidnim brojem sabskrajbera i pregleda na svojim kanalima, zato ja pitam Ivanu Peters da li će i ona krenuti u sličnu avanturu. Tap 011 i Negativ jesu bili influenseri, tako da ona zapravo samo treba da se preseli na nove platforme.
Ivana Peters: „ Ja sam se u životu više puta selila, tako da i ova digitalna muzička i medijska selidba ne bi trebalo teško da mi padne. Spakuješ sve u auto, u kutije i kese i kažeš… Ajmo u nove pobede. Ja na to gledam, kao da, recimo, svako može da ima svoj privatni televizor sa miljeom odozgo, i tu postoji samo ono što voliš da gledaš. (Smeh).“
KevaZakon: „Spakovana si? Dakle, da očekujemo uskoro nove sadržaje?“
Ivana Peters: „Naravno!“
Period hiperprodukcije i ogromna količina sadržaja ne predstavljaju izazov odraslim, već izgrađenim ličnostima. Ali, oni koji se tek formiraju ( generacije rođene poslednjih godina dvadesetog veka i dalje) iako imaju mogućnost izbora, trebalo bi da imaju i pravilno usmeravanje.
I oko izbora kanala koje će pratiti, ali i izbora tema kojima će se na kanalu baviti, ako odluče da se oprobaju u poslu.
Jer, život nije Instagram. Trendovi i društvene mreže se menjaju, a sa njima i posao Influensera.
Tradicionalni mediji se sve više povezuju sa digitalnim opcijama, a brend postaje onaj ko je prisutan i prepoznat svuda, bio onlajn ili oflajn.
I na kraju, ono što influensere razdvaja od onih wannabe varijanti, svodi se na Iks faktor.
Njega nećete pronaći na radionicama i masterklasu, niti Vam ga bilo kakva diploma može obezbediti.
Ali će vam svakako pokazati da li ste na pravom putu, ako rešite da se oprobate u ovom, trenutno najpopularnijem zanimanju.
