Umro je Ljubiša Samardžić.
Jedan za drugim, odlaze heroji mog detinjstva.
I nije to samo, umro je…
Sa njim odlazi i ušuškano vreme naših mladih godina, sve te bezbrižne večeri uz porodične filmove i serije u kojima je Ljubiša glumio.
Koliko smo samo jedva čekali nedelju u osam, posle Dnevnika, i zauzimali mesto ispred TV-a, da ne propustimo nijedan detalj najnovije epizode.
I ona moja luda tinejdžerska želja, da mi policajac Boško Simić sa Petlovog brda bude tata.
Kako smo se samo Ljubiša i ja smejali kada sam mu to ispričala.
A tek što smo ga svojatali.
Mi, Banjci.
Meraklije sa južne pruge, Smokijeve komšije, poznanici i zemljaci.
Dragi Ljubiša.
Veliki i najveći.
Besmrtan.
Institucija za sve generacije koje dolaze.
Simbol moje velike zemlje,kultnih filmova, kulture i umetnosti, obožavanja i poštovanja.
I svašta bih još da napišem i da mu kažem.
Da sam kao dete glasno navijala za njega, dok je zemlju oslobađao od okupatora.
I da sam mislila da su Milena Dravić i on savršen par.
Da uvek kad se ulenjim kažem da nisam za rabotu, nego za Grčku.
I da Grčku toliko volim baš zbog Šurdilovića.
Da čuvam svoju kopiju Nebeske udice.
Da sam Natašu sto puta pogledala.
Da volim Miris kiše na Balkanu.
I da sam srećna što sam Vas upoznala, dragi Ljubiša, i što ste uvek odgovarali na moje poruke i pozive.
I hvala Vam što ste o svom poreklu tako ponosno govorili, i ostali skromni bez obzira na sve nagrade i priznanja koja ste dobili.
I nekako me baš boli duša što nismo uspeli ponovo da se sretnemo, a imali smo dogovor da to bude kad krene nova repriza Vrućeg vetra.
Gledam, jer želim sve da pamtim…
Smoki, Mitre, Milane, Nikoletina, Ivane, Zis, Vojo, Žare, Siniša, Šurda, Boško…
Gospodine Samardžiću!
A sad, adio!
I hvala, hvala za sve!
***
Ljubiša Samardžić u emisiji “Sa Vesnom na TI”
“Odmah sam mu rekla da imamo zajedničku ljubav, zajedničko mesto odrastanja, Nišku Banju! Oduševljeno, Ljubiša je počeo da recituje „Niška Banja, topla voda, za mangupe živa zgoda!“. A ja sam dodala da smo mi očigledan primer. Potvrdio je uz osmeh!”
