Ponovo smo gledali reprizu Vrućeg vetra.

Volim serije iz tog perioda, jer iako ih znam napamet, svaka mi epizoda dođe kao premijera.

Ne znam da li je to zbog glumačke ekipe, dobrog scenarija ili jednog vremena koje mi budi nostalgiju, tek, bila sam jako srećna kada mi je veliki Ljubiša Samardžić odgovorio na propušten poziv i prihvatio intervju za emisiju.

Odmah sam mu rekla da imamo zajedničku ljubav, zajedničko mesto odrastanja, Nišku Banju!

Oduševljeno, Ljubiša je počeo da recituje „Niška Banja, topla voda, za mangupe živa zgoda!“

A ja sam dodala da smo mi očigledan primer. Potvrdio je uz osmeh!

Evocirao je uspomene. Sa posebnom emocijom govorio o vremenu velike Juge, vremenu u kome je glumački poziv bio cenjen a misao se negovala.

To raskalašno vreme, više ne postoji.

Možda se baš zbog te činjenice, radujem reprizama serija koje su nastajale u trenutku najvećeg blagostanja zemlje u kojoj sam rođena.

Možda…

Scenario za „Vruć vetar“ napisao je (naravno) Siniša Pavić, Aca Đorđević ( takođe Nišlija ) režirao, a glumačku ekipu na neki način izabrao sam Ljubiša.

Ispričao mi je kako je Čkalja reagovao na poziv, kako su svi znali da će ova serija biti veliki uspeh, koja će samom Ljubiši doneti i velika priznanja.

Dotakli smo se i „Policajca sa Petlovog Brda“

Priznala sam mu da sam kao tinejdžerka maštala da mi je baš on otac, nasmejao se kada je to čuo i objasnio mi zašto su i priče ove neobične porodice, našle put do srca gledalaca.

Poželeo mi je na kraju razgovora puno osmeha, jer nam je svima potreban, a ja ću snimkom ovog intervjua, tu dobru energiju preneti vama.

Uživajte.

About Author

Comments are closed.