Napisala sam jednom prilikom da se mama rađa onda kad i beba, a onda shvatila da mi nešto fali u toj rečenici da bih mogla da joj stavim tačku.
Zapravo, ne nešto, već neko.
A onda sam ga upoznala.
Aleksandar Radojičić.
Glumac. Miljenik devojčica, miljenik nešto starijih devojčica, voditelj, navijač Zvezde, redovan u teretani, zagovornik zdravog života, kulturan i vaspitan mladić i sagovornik, dobar drug.
Pre svega, tata.
Ajin tata.
I nekako mi se čini da umem da prepoznam sve te kul očeve, kojima pelene i cucle nisu strane, koji znaju kako se sprema obrok za bebu, kojima nije teško da sve svoje obaveze organizuju tako da im vreme provedeno sa detetom bude prioritet.
Pitam Aleksandra da li se prepoznaje u ovoj priči i da li sebe smatra cool ćaletom.
Aleksandar: „ Iskreno, nemam pojma. Kul za koga? Najbitnije mi je da Aji budem kul, a to sam svaki put kada zajedno gledamo crtaće, kada pravimo sladoled od plastelina ili skačemo po krevetu!
Te stvari nikad ne izlaze iz mode, što će reći i da sam moderan! Vidi, odgovorio sam na pitanje (smeh)“
Ja: „Odnos tate i ćerke je specifičan. Šta za tebe znači biti tata jednoj devojčici?“
Aleksandar: „Sve na svetu! Kažu da muškarac ne zna kako je to biti otac, dok ne dobije ćerku, i ja se u potpunosti slažem sa tom tvrdnjom. Uz svo dužno poštovanje prema vama koji imate sinove i vašim sinovima, ja ćerku ne bih menjao ni za petoricu naslednika!“
Ja: „Tvoja situacija je specifična, jer Aja i ti ne živite zajedno. Kako organizuješ vreme sa njom i šta ti najteže pada?“
Aleksandar: „Dok je bila mlađa, svaki trenutak sa njom mi je bio tačno organizovan, i zaista sam se trudio da nam dani budu drugačiji i kreativni. Kad je malko porasla, shvatio sam da nju moj raspored više ne interesuje, tako da se sada Aja i ja dogovaramo šta ćemo raditi. Neretko se planovi otkazuju, jer ako su na tv-u Maša i medved, ne postoji ništa važnije, onda nas dvoje gledamo crtaće.“
Ja: „Koliko svojih osobina prepoznaješ kod ćerke? Da liči na tebe, to je jasna stvar!“
(Verujte mi na reč)
Aleksandar: „Ona je poštena. Brižna. Umerena u svemu. Voli da pomogne drugima. Isti smo (smeh).
Naravno, pre svega je dete! Tvrdoglavo dete koje potpuno liči na sebe, i to je ono što kod nje najviše volim!“
Kad smo već kod omiljenih momenata, ja najviše volim Aleksandrov profil na Instagramu, jer on često tu postavlja slike sa ćerkom. Ali onako šmekerski. Kako to inače rade ponosni očevi koji bi ipak da zaštite privatnost svog deteta. Aja je na slici, ali se njeno lice nikada ne vidi.
I potpuno razumem takvu odluku. Aleksandar retko, skoro nikada ne komentariše svoj privatni život.
Što ne znači da se tabloidi njime ne bave.
Pitam ga da li se brine zbog činjenice da će Aja jednog dana sve te priče moći da pročita.
Aleksandar: „Trudim se da je zaštitim, jer nije njena krivica to što joj je tata javna ličnost i to što joj roditelji nisu zajedno. Ona nas nije mogla da bira, već smo joj dodeljeni takvi kakvi smo! Naša je dužnost da se svakoga dana trudimo da Aja bude ponosna na nas. A prepucavanjem preko novina, ili komentarisanjem tračeva, to sigurno nećemo postići.“
Ja: „Da roditeljstvo menja čoveka, to je jasna stvar. Šta se kod tebe najviše promenilo?“Aleksandar: „Pogled na svet, a prvenstveno na sebe samog. Mnogo se više preispitujem i analiziram svoje odluke, jer sam svestan da sam odgovoran za još jedno ljudsko biće i njegovo vaspitanje! Čini mi se da sam malo zreliji, da sam odrastao. Čudno zvuči, ali je osećaj prelep!“
I nema veze sa godinama! Aleksandar je pravi primer.
Aleksandar: „ Da sam čekao pravi trenutak, pitanje je da li bih postao otac do četrdesete. Tako da iz ličnog iskustva mogu da kažem da ne verujem u čekanje tog trenutka, jer postoje prave osobe sa kojima želite dete, a vaše dete je UVEK pravo i UVEK je vreme za njega.“
Ja: „A i super je kad si mlad tata! To sve devojke vole (smeh)! Jesam li u pravu?“
Aleksandar: „Jel zemlja okrugla? (smeh). Nikad nisam to koristio kao neki adut kod žena, jer ja na dete ne gledam kao na modni detalj, iako neki možda imaju takve predrasude! Pitaj devojke da li im je to plus ili minus kod muškarca!“
Ja: „Ono što je pre svega Aji veliki plus je to što joj je tata umetnik. Jel gleda i tvoje predstave i kako reaguje kada te prepozna?“
Aleksandar: „ Mislim da joj nisam omiljeni glumac, sudeći po reakciji na odgledanih par minuta moje predstave! (smeh)“
Ja: „A jel već navija za Zvezdu?“
Aleksandar: „Nema ona pojma šta je Zvezda, iako bih voleo da delimo tu ljubav! Ali, ima vremena, neka sama odluči, dajem joj izbor!“
Ja: „Jel razmišljaš o tome koje su najvažnije životne mudrosti koje Aji treba da preneseš?“
Aleksandar: „Uh… Sada će tek tri godine da napuni i prvo mi je dete, nemam tako razvijen dugoročni plan vaspitavanja. I ja učim od nje koliko i ona od mene. Voleo bih da je naučim nekim pravim vrednostima kojima su mene učili moji roditelji, ali je vreme potpuno drugačije!
Svestan sam da ću stečeno vaspitanje morati da dopunim nekim novima veštinama, i da svim silama uđem u tu bitku zvanu vaspitavanje i podizanje ćerke u današnjem vremenu!“
Nekako sam sigurna da će Aleksandar i u tome biti na visini zadatka.
Jer, tata se rađa kada i ćerka. Onda postaju tim. I zajedno navijaju.
Veruj mi na reč Radojičiću. I spremi crveno-beli šal za Aju.
