Anabela Atijas je žena čiju lepotu i jednostavnost kolege novinari prepoznaju, a publika voli.
Bila sam tinejdžerka kada sam slušala njene pesme, odrasla sam i uz priče iz njenog privatnog života, a kada smo se konačno upoznale, bilo mi je jasno da nisam pogrešila u proceni.
Draga. Blaga. Posvećena majka. I osoba čiju su dobrotu neki umeli i da iskoriste. Ali, ni to je nije sprečilo da porodicu, karijeru i život organizuje tako da se posle toliko godina na javnoj sceni oseti kao super žena i pre svega, super mama!
Anabela: „Iskreno, da! To mi je omiljena uloga,i nekako sam sve predodredila tome. Razmišljam čak da sebi dodam prefiks super mama Anabela Atijas, a ti mi kao omiljena Keva Zakon to i potvrdiš! (smeh ) Ja toliko uživam u odrastanju svoje dece, i osećam se blagosloveno što mi je pružena mogućnost da budem mama tri predivne i posebne devojčice. Ponosna sam na našu povezanost i ljubav koju osećamo!“
Ja: „Jel postoji tajni recept za sreću?“
Anabela: “Ne postoji konkretno recept, ali postoji želja za konstantnim traganjem… Naći način kako poboljšati odnose, još se više zbližiti, prevazići prepreke koje dolaze, poboljšati komunikaciju. Vrlo često čitam članke o odnosu sa decom, i mislim da je to jako važno! Ne smemo da zaboravimo na neke stvari, misleći da su samo deo svakodnevnice! To jesu sitnice, ali život znače! Naravno, kada se na sve to doda beskonačno ljubavi ,ne može da izostane rezultat!“
A njen je odličan. Tri predivne ćerke. Svako će reći da ne postoji veće bogatstvo. Ja je ipak pitam da li razmišlja o sinu, i da li je i drugi postavljaju isto pitanje.
Anabela: „Lepo si rekla! Bogatstvo! Ne žalim što nemam sina, verovatno ga neću ni imati, ali moja deca su i moji sinovi i bogatstvo i zdravlje i lepota duše!“
Ja: „Često dobijaš komplimente kako i koliko dobro izgledaš! To svakako ima veze sa decom i srećnom porodicom?
Anabela: „Dosta protraćenih godina je iza mene. Kad to kažem, mislim na sve to vreme koje sam provela tražeći sreću, umesto da dopustim da ona mene pronađe. Zapravo, sreća se desila onda kada sam pronašla sebe! Kada sam shvatila da su moja deca moja najveća sreća, da je svaki trenutak sa njima neopisiva i iskonska ljubav, koja me čini ovakvom kakva sam. Boljom i jačom nego ikada!“
I to se vidi. Pohvale ne izostaju. Ali, pored pohvala, mediji često znaju da budu surovi, da komentarišu, čak i kritikuju Anabelu kao mamu. To ženu uvek dotakne. Pitam je kako se bori sa takvim naslovima i da li uopšte ima potrebu da se bori.
Anabela: „ Samo se nasmejem. Ali trebalo je doći do tog momenta. Vremenom sam i tu postala jača. Ranije bih se borila sa vetrenjačama, pravdala… Sada umesto mene govore moji rezultati! Mogu svi da pišu šta žele, ali onog trenutka kada upoznaju moju decu, sve se menja!
Često imam potrebu da zaštitim Lunu, jer je uporno predstavljaju kao dete! I jeste moje dete, i uvek će to i da bude, ali ona gazi dvadesete i prolazi kroz sve ono što ide sa tim godinama.
Ali u svakom slučaju, hvala im što brinu ( smeh )“
Ja: „Kako balansiraš između vrtića i faksa? ( tri ćerkice, razlika u godinama, navikama, tempu, svemu )“
Anabela: „Nekako smo svi jednako upućeni jedni na druge, plovimo bez nekih većih poteškoća, prosto nam se namešta da se lepo uklapamo. Pa sad, ako zapne, i to je za ljude, malo zastanemo, udahnemo duboko i nadjemo rešenje. Njih tri se pre svega same odlično dopunjuju, i to mi kao majci mnogo znači.“
Ja: „Ti nisi klasična mama sa Balkana. I drago mi je zbog toga, jer sam i sama drugačija. Odlično funkcionišeš, i mislim da je to najbolja poruka koju možeš da pošalješ mladim i budućim mamama.
Sve se postiže. Jel tako?“
Anabela: „Naravno! Ljudi greše kad misle da moraju da promene sve kod sebe, kad steknu porodicu. Decu treba doživljavati kao partnere u svemu! Treba ih uvesti u svoj život i prilagoditi svojim ritualima i obavezama. Ti mali ljudi vas zaprepaste kada shvatite koliko su inteligentni.
To su bića koja usvajaju i upijaju kao sunđer sve što im ponudite!“
Zato pažljivo kreirajte ponudu, kažem ja.
