On voli da planira, iako ga je život opomenuo da to ne radi.
Omiljeno tv lice moje generacije, posle životne MEGA borbe I MEGA pobede, govori o tome kako koristi svaki dan, siguran da je zdrava porodica osnova svega.
Dejan Pantelić.
Dragi kolega, veliki borac, pobednik, neko ko uvek ima šta da kaže I da prokomentariše.
Pre svega, suprug i otac, čuvar svoje tvrđavice.
Za mene Mega Deki. Bio I ostao, iako, kako sam kaže, nikada naziv emisije nije usvojio kao nešto lično.
Ja: “Da li tvoja životna pobeda može da se opiše kao MEGA?”
Deki: “Za četrdeset šest godina, postojalo je više pobeda, mada uvek ostaje u glavi ona poslednja kao najveća. “
A na šta prvo pomisli kad ja kažem Mega Deki?
Mega Deki: “Dvadeset godina mlađi, deset kila teži, period života gde nisam mnogo razmišljao… A ni danas nisam bolji…”
Ja: “Danas imaš predivnu porodicu! Danas si najbolji! (smeh ) Kakav si otac? Ko je glavni čuvar vaše tvrđavice?”
Deki: „Supruga Miona i ja smo odavno uskladili kriterijume kako vaspitati i kako voditi našu decu, da uvek budu na pravom putu. Mislimo da nam za sada dobro ide. Što se strogoće tiče, znam da bi Lana i Vukašin rekli da nije tako, ali ja kažem da kod dve škorpije moraju da se poštuju pravila. Kao u vojsci.“
Ja: „Kad smo već kod vojske i discipline, gde je razlika u vaspitavanju dečaka i devojčice?“
Deki: „Mislim da velike razlike nema. Nama je uvek bio cilj da se njih dvoje lepo slažu i štite jedan drugog. Lana kao starija sestra dosta popušta u svojim stavovima, i dozvoljava da neki put Vukašin dominira i da se ponaša kao stariji brat. Uspeli smo da ih, u vrlo kratkom periodu, naučimo da budu samostalni, a to je veoma važno za njihov dalji rast.“
Ja: “Živimo u nekom čudnom vremenu. I sama sam roditelj, I puno razmišljam o tome kako vaspitati decu da budu mudra I pravedna, a opet spremna za ovaj surov svet. Kao roditelj sa više iskustva, imaš neki savet?”
Deki: “Mislim da roditelji malo pažnje posvećuju svojoj deci. Stalni, otvoreni razgovori, iskrena komunikacija i naravno poverenje, to mora da postoji. Tek onda možeš da iskoriguješ I njihov odnos prema sredini, i pre svega prema drugim ljudima. Ona narodna kod mene još uvek stoji u nekom fajlu … Samo da su dobri ljudi.”
Ja: “Jel već praviš planove za svoje dobre ljude, ili te je život naučio da se svaki novi dan živi po principu carpe diem? ( iskoristi dan )“
Deki: „Moram da priznam da sam čovek koji voli da planira, ali u poslednje četiri godine, nažalost, život me je odveo na desetu stranu. Od prvog trenutka sam optimista i znam da ta amplituda, kao na EKG-u, ne može uvek da ide dole… Upravo dok ti pišem ovo ( šest je sati, ujutru) gledam prelepo jutro i istog trenutka zaboravim na ružne detalje iz prethodnog perioda i počinjem da planiram šta ćemo danas za ručak!“
Ja: „I šta si smislio? (smeh ) Kako se dan najbolje koristi?“
Deki: „Deca i porodica uvek leče sve probleme. Nemam više vremena za ljude koji su mi izvlačili pozitivnu energiju. Želim da u svom okruženju imam ljude koji se stalno smeju, koji ne pričaju o politici, novcu… Verovatno se pitaš da li takvih ljudi ima? I da li sam svestan gde živim? ( smeh )
Veruj mi na reč, takvih ljudi ima. I to je po meni jedino rešenje da naš mozak ostane, koliko toliko, NORMALAN.“
Iskrena priča. Baš kao i ona o problemima koji su mu zadesili porodicu.
Deki Pantelić je o tome otvoreno govorio. Zato me zanima kako reaguju ljudi kada ga sretnu. Da li pružaju podršku, da li traže savete?
Deki: „Od pet do deset poziva imam dnevno. Da li telefonom ili preko društvenih mreža. Nažalost. Više bih voleo da me ljudi kontaktiraju zbog nekih drugih stvari, ali ja ih razumem… Hvataju se za slamku i pokušavaju da nađu izlaz iz problema. Iskren da budem, u početku mi je svaki poziv vraćao razmišljanje na moj problem. Vremenom sam to prevazišao i sada znam da je to moja obaveza! Sada znam da pozitivna energija, lepa reč, vetar u ledja, nekada znače kao samo izlečenje.“
Ja: „Koliko te je sve što ti se izdešavalo promenilo, i šta kažeš sebi ujutru kad se probudiš?“
Deki: „Gde su mi naočare! ( smeh ) Možda ću sada da zvučim šablonski ali ona krilatica da zdrav čovek ima više želja a bolestan samo jednu je velika istina.
Ipak da se vratimo na naočare ( smeh )“
Pitam ga da li na posao i karijeru gleda drugačije posle svega, ili je velika prednost to što radi ono što voli, i što može dobru energiju da deli sa ljudima?
Deki: „Uvek sam radio poslove koje sam voleo. I kada sam bio klinac i kada sam radio u pekari, i kada sam puštao muziku po diskotekama… I sada kada krečim i farbam ogradu na placu, radim to jer volim!
Šta god da radim, trudim se da to uradim najbolje što umem. Nikada se nisam takmičio sa drugima. I pokušavao sam da se sačuvam od prevelike eksploatacije lika na ekranu i to mi je bar za sada uspevalo. Što se tiče energije, ti gledaoca ili slušaoca ne možeš nikada da prevariš. Vremena su surova, a daljinski uvek pri ruci.
Ja: „A deca kao najveći kritičari uvek pored tebe. Jesam li u pravu?“
Deki: „ Da! Da! Kada radim neku novu emisiju, obavezno želim da je prvo oni pogledaju. Njihovi komentari su mi veoma bitni. Dobri su kritičari, naročito Vukašin, koji više voli da bude iza kamere.
Lana , sa druge strane, obožava javni nastup. Nema frku nikakvu. U početku me je to malo plašilo, ali sam shvatio da iver ne pada daleko od klade. A sada ti i javno priznajem da sam klada odavno ( smeh )“
Ja: „I reci mi za kraj, kakav ćeš ti biti kritičar Lani i Vukašinu, ako krenu tvojim stopama?“
Deki: „Za početak neka krenu svojim stopama, a kasnije smo tu da ih podržimo u svakom odabiru puta!”
