Direktor jedne firme u Južnoj Koreji, svakoga jutra sahranjuje svoje radnike.

Bukvalno.

Ljudi dođu na posao, legnu u neki kobajagi kovčeg, i nekoliko minuta razmišljaju o svom životu.

O tome šta bi uradili da im je zaista došao sudnji dan, ko bi im nedostajao, kome bi rekli izvini, volim te, neću nikad više, opraštam ti.

Onda im direktor pusti snimak paraolimpijskih igara, da radnici skontaju koliko je život lep i kako u njemu uživaju i ljudi sa mnogo više problema.

Uživaju, ne odustaju, pobeđuju!

A vi, kako ste?

Kome ste danas rekli da ga volite?

Koliko jako ste zagrlili svoje klince, samo zato što su vaši i što je život divan?

Kome ste danas očitali bukvicu, jer niste više mogli, niti hteli, da trpite njegovo sranje?

Kome ste priznali da želite ludački seks?

Kome ste napisali poruku bez razloga?

Kome ste čestitali Novu godinu?

Da li ste jutros sebi rekli dobro jutro, lutko, i hvala ti živote, što sam tu?

Ne važi se ako kačite po Instagramu one iskoristi dan sličice i parole, a onda odlazite na posao i kukate na ljude, vreme, saobraćaj, kosmos, karmu i sudbinu!

Stvarno imate neki problem?

Toliko je veliki?

Umrli ste?

Jer, svi problemi mogu da se reše.

Osim kad umremo.

Ali, hajde sada da živimo, pa možda neko dobije ideju kako i taj problem sa umiranjem da prevaziđemo!

Ne moramo da legamo u kobajagi kovčege i sahranjujemo se svakog jutra, ali možemo, dok ovo čitamo, da zastanemo. Samo da postojimo…

Da oslušnemo život…

I, na koga ste sada pomislili?

Odmah mu pošaljite poruku!

Smajli, srce, poljubac…

I čestitajte mu sve praznike!

Jer je svaki novi dan praznik!

Srećna vam Nova godina!

p.s. Jasmina, aj lav ju!

slicica za blog na kraju teksta

About Author

Comments are closed.