Volim da sam zgodna. Ali, ne volim dijete. Volim mrsne slave. I muškarce koji vole mrsne devojke. Volim pljeskavice! Ja sam bre žena sa juga!
Boraveći u centralnim, čitaj severnijim krajevima, postala sam pravi stručnjak za mleveno meso. A čak nisam ni neka pasionirana žena domaćica.
Ali, kad odrasteš uz dobar roštilj, ne može da te prevari natpis pravi niški ili ekstra leskovački negde u centru glavnog grada.
Ma, ne moram ni da probam. Dovoljno je da pomirišem.
Dobra pljeskavica je kao dobar muškarac.
Ukusna, kalorična, glavna na meniju i nikad ti ne dosadi. Konzumiraš je kod kuće, na ulici, u autu, uvek imaš onaj osećaj da možeš još i hrabro prihvataš gurmanski zalogaj čak i kada nisi sigurna da možeš da ga savladaš.
Jedeš je krišom kada si na dijeti, kupuješ na kiosku kada te mrzi da kuvaš, dostupna ti je na gotovo svakom uglu…
Ali to samo ovde, kod nas…
Zato se verovatno posebno ložim i na Južnjake u Prestonici. Isti osećaj kao kad pronadješ pravi roštilj u masi sojinih mešavina.
Mmmm…
Posle takvog konzumiranja sam sita, srećna i zadovoljna.
Uz dobru kombinaciju priloga, orgazam zagarantovan!
Još ako se izboriš sa gurmanskom…
Volim da sam zgodna.
Ali se ne odričem pljeskavice.
Do poslednjeg doseljenog Južnjaka.
