Malo luka, malo povrća, sve u šerpicu, pa na vatricu, pa malo začina, malo ljubavi, mesa, malo više vode i poklopi.
Smanji vatricu, i dok se krčka ručak za sutra, imaš vremena, prostora i života, za ostale radnje srcu drage.
To vam je, deco moja, kuvanje.
Kuvanje jednog običnog ručka, koje ne zahteva čak ni mnogo naprezanja fizičkog i psihičkog.
Te mi se zato dijafragma diže od persona koje ponosno izjavljuju kako ne kuvaju i ne znaju da kuvaju, i ovim novim generacijama krive sliku postojanja čoveka, u jednini, u množini, u kuhinji i na planeti.
Da se razumemo, skroz je kul jesti u restoranu, naručiti iz restorana, ili kupiti posle posla skuvanu klopu u marketu, dok juriš po dete u školu ili neki sastanak popodne…
I skroz je kul odlučiti da ne kuvaš, ne bariš, ne griluješ i ne mesiš, ali ponosno izjavljivati pred kamerama i prijateljima da si kao super kul što ne znaš da ubaciš crni luk i šargarepu u šerpicu je…
Ne znam. Još tražim odgovarajuće poređenje.
Kad je mama pravila raspored kuvanja i spremanja sestri i meni, nisam bila nešto preterano oduševljena.
Ali sam sve lekcije uredno savladala, jer, pod jedan, svi ljudi jedu da bi živeli, i pod dva, ako sam naučila da čitam i pišem, valjda sa zaprškom neće biti problema.
Čak i da je bilo, možda bi me bilo sramota da priznam, pa bih izguglala neki tutorijal, čisto da pred sobom ne ispadnem glupa, žedna i gladna.
Niko te ne tera da budeš Džejmi Oliver, Marta Stjuart ili Badi Kejk bos, ali…
Malo luka, malo povrća, sve u šerpicu, pa na vatricu, pa malo začina, malo ljubavi, mesa, malo više vode i poklopi… Jebote, pa to i klinci znaju dok kobajagi spremaju klopu, igrajući se u vrtiću ili nekoj igraonici.
Na kraju, iz poštovanja prema svim ljudima koji svakoga dana kuvaju, i muče onu, šta da kuvam sutra muku najveću, budi lik, pa ne pametuj.
Nego se zahvali kosmosu za babu ili majku kuvaricu, finansijsku mogućnost i kućnu dostavu, pa ćuti i jedi.
Foto: Pixabay
3 Comments
Ja se slazem da uopste nije za pohvalu ako neko kaze da ne zna da kuva (odnosi se i ne zene i na muskarce), ali opet razumem ljude koji nisu ludi za kuvanjem kao sto naprimer ja. Ja radim 3 posla odjednom i prosto ne stizem svaki dan da kuvam nesto novo, najvose 3 puta nedeljno (a volim zdravo da se hranim tako da sad ne pricam o pljeskavicama, pomfritu i td). Naravno za vikend imamo vise vremena ali meni naprimer odmor uz sporet nije odmor. Svi smo razlicite. Ali opet.. svako mora da zna bar par jela da pripremi cisto za sebe i svoju decu…
Ja nisam luda za kuvanjem. I živeo “kuvani deo” u Veru. Ali, kao što si na kraju i sama rekla… ili, kao što sam ja napisala… ćuti, jedi i uživaj:)
Sećam se kada sam bila mlađa ( sad imam 27 godina ) stalno sam se hvalila kako ja ne znam ništa da spremim, kako mene to ne interesuje, kako ću se ja hraniti po restoranima. Da,da..
Onda me je pukla bolest creva i u godinu dana sam se namučila kao nikad u životu.
Od tada ne da kuvam, nego sam toliko zavolela to da mesim hlem, kiflice, pice, kuvana jela, sve ono što je moja majka radila i to sspremam sa osmehom na licu, pogotovo kada vidim kako slatko moji ukućani to sve jedu.
Malodst ludost, sve se promeni. U redu je da neko ne želi da kuva, i ove mladje generacije što se hvale sa tim neke će proći to i ito će kuvati kasnije. a ove što neće..pa neka im Bog da dovoljno novca da se hrane po restoranima, ali DOMAĆE je domaće 🙂
Raspisah se ali volim ovu temu 🙂
http://zenskiposlovnikutak.com/vrstre-registracije-biznisa/