Ja se radujem tom danu… Kad znam da će da me pozove jedna od omiljenih sestara i da mi kaže KOMEEE JEE TOOO DANAAAS ROODJEENDAAN… Pa se ja onda femkam… I onda kao ono najrazmaženije dete na svetu krenem MEEENIIII… I onda krene rafal želja, onih posebnih, koje samo mi razumemo i smejemo se… I setim se onih dana kad su me na ovaj dan oni sa 4 i po banke mazili po kosi, vukli za uši, a ja pokušavala da otkrijem šta je u ukrasnoj kesi… STVAAARIIIII… Jaaaooooo… Koje dete još voli da mu poklanjate garderobu?! I toplo mi oko srca, što i danas, kad sam baaaš blizu te 4 banke (još uvek bez „i po“), volim kad je MEENIIII ROODJEEENDAAAAN!
Ne mogu da uporedim da li sam ispunila svoja očekivanja, kad budem na korak od ulaska u 5. deceniju, jer tako daleko nisam gledala… Znate ono kad neko ima 39 godina, a vi 12… Vi još uvek razmišljate o onom KAD JA BUDEM IMALA 25… A ono kad ja budem imala 39… Auuuu… To su baš dobre godine… Već ste se lepo naživeli….
Ko to kaže?! To je, ljudi, ništa… Kao dlanom o dlan… Ali je lep osećaj kad se osvrneš u nazad i kažeš PA DOBRO, NISAM BAŠ SAVRŠENA, ALI NI NISAM LOŠA… Ne mogu vala svaki dan da brišem prašinu, ali volim da perem sudove (bolja sam od sudomašine)… I najviše na svetu mrzim da peglam, ali kad ja okačim veš na sušilicu… I ne znam da napravim supu sa knedlama, a ni knedle sa šljivama, ali pasulj i kolač bez jaja pravim najbolje na svetu… I drago mi je što Sofija ide na rekreativnu, da se malo odmorim, ali mi nije teško da joj 45 minuta pletem kikice da ne bi morala da se češlja 3 dana… I nemam jedan nadbubreg, ni srce mi nije baš celo kako treba, ali sam 0+ i moja krv je svima na raspolaganju… I nokti su mi lošeg kvaliteta, ali imam gustu kosu… I ne mogu da vozim auto po jakom suncu, ali mogu da pričam čim otvorim oči… NIJEEE LOŠEEE!
I volim moj rođendan jer mi je uspelo da odmah sutradan, rođendan bude mojoj najvećoj sreći u životu… Nema veze, što mi već 13 godina, 19. jun prolazi u pripremama za taj 20. … Volim ga, iako znam da će Sofija da napravi haos u kuhinji da bi mi spremila doručak i skuvala kafu – par parčića hleba namazanih paštetom, a kafa… To mora da se proba… Volim ga, jer znam da će već oko pola 6 Vojin da me probudi… Jer, rođendan ne može da čeka… Jer, život ne može da čeka…
I svake godine čekam ponoć da vidim ko će se prvi setiti… I volim da me ljudi zovu i da se ne naljute kad se ne javim na telefon, jer utišan je ton… I znam ko će da zove u 15.05 i ne smem da razmišljam o tome da će jednom doći taj dan kad telefon neće zvoniti u 15.05… Jer život ide… I proleteće još 39 godina… Kao dlanom o dlan…
I zato se radujem mom divnom danu, jer on je samo moj!!! I čini mi se da dok idem ulicom, tim danom idem nekako drugačije, kao da mi na čelu piše MENI JE DANAS ROĐENDAN… I ne dam da mi ga pokvare, oni koji kažu ŠTA ROĐENDAN, DAN KAO SVAKI DRUGI… Možda vama, ali meni nije…
