Jedan od heroja moje generacije, i ne samo moje, kapiten, srcu mi najbliže odbojkaške reprezentacije, Dejan Brđović, iznenada je preminuo.
Nekada, iako mi je to posao, ne mogu da nađem prave reči, i valjano se izrazim.
To su baš ovakve situacije. Situacije, kada ne znaš i nemaš šta da kažeš, ali imaš potrebu da to što osećaš, izgovoriš kao najveće HVALA.
Dejane Brđoviću, hvala za sve. Za medalje, pobede, timsku igru, za to što si igračima, navijačima, poštovaocima sporta bio uzor, ponos, primer.
Selektor odbojkaške reprezentacije, Zoran Gajić, čovek u čijem je timu Dejan Brđović ostvario neke od najvećih pobeda, pristao je da za slušaoce mog Popodneva, evocira uspomene i pomogne mi da ispričam priču o kapitenu koji je otišao prerano.
Ali ja verujem da ljubav živi. I da Srbija pamti. Zauvek!
Dejane Brđoviću, još jednom, hvala ti za sve!
