Leontina Vukomanović – Najlepši deo detinjstva je pokazati svoje talente

Dešava se pre nekoliko godina, u autobusu, na putu do Zaječara.

Čarolija ima nastup, putujem sa njima kao deo ekipe.

Devojčica iz hora, ne više od šest godina, dolazi do Leontine, i važno joj kaže da će kad poraste sigurno da bude pevačica. Leontina je grli, stavlja je u krilo i kaže:

„Ne, ti možeš da pevaš, ali nikada nemoj da budeš samo pevačica. Piši pesme, budi kompozitor. Bavi se svojim talentom. Važi?“

„Važi!“

I nekako se uvek, kada se sretnem sa Leontinom, setim ovog razgovora.

I drago mi je što klinci od nje dobijaju takve savete.

U nastavku teksta, biće ih još. Jer kada pričaš sa Leontinom, pričaš o kreativnoj i talentovanoj deci, horu Čarolija, Pinkovim zvezdicama, Dečijoj Evroviziji.

Dobroj energiji!

Svim tim klincima Leontina je uzor, autoritet, prijatelj i nešto kao druga mama.

Luciji je prava mama (smeh)!

I obe uživaju u takvom načinu života i rada.

Leontina: „Moj posao podrazumeva puno dece, a Lucija voli decu! Ona sve to doživljava kao sopstvenu zabavu!

Lucija nema mamu koja je u firmi do pet popodne, pa da je uopšte ne viđa! Nas dve putujemo zajedno šta god da radim, naravno o svom trošku (smeh).

Jeftinije je nego da plaćam bebisiterku, ili da razmišljam ko mi čuva dete i kako to radi.

Zato je Lucija od malih nogu naviknuta na taj život. I nečujna je, pušta me da radim svoj posao. Sedi sa strane, posmatra, upija!

Vodila sam je i na Eurosong, jer tamo nisam imala puno posla, išla je sa mnom na probe, slušala pesme, gledala kako sve funkcioniše!“

Ja: „I kako jedno dete sve to doživi i komentariše?“

Leontina: „Veruj mi da je pažljivo sve slušala i preslušavala. Ume ona da da vrlo interesantne komentare, ne samo o pevanju, već i o ponašanju izvođača. Na probi jednom čuje pesmu, stignemo u hotelsku sobu, ona odmah krene da je peva!“

Ja: „Znam da jako dobro peva, čula sam je nekoliko puta. Hoće li biti bolja od mame?“

Leontina: „Pitala sam ja nju šta želi da bude kad poraste. Rekla mi je PRODAVAČICA KOKICA! U trenutku sam se zbunila, pitala je zar nije bolje da bude uspešna teniserka, državnica, ministarka, možda predsednik Srbije. Ona mi je rekla da to nije dobar posao, jer se RADI SAM.

Ja: „Kako se radi sam?“

Leontina: „Pa ne možeš da vodiš dete na posao! To je htela da mi kaže!“

Ja: „Tvoj posao su i Pinkove zvezdice. Jel postoji šansa da se Lucija nađe na bini, ili izbegavaš tu situaciju zbog mogućih priča o protekciji?“

Leontina: „Ona je mala, nema baš te vokalne kvalitete da bude pevačica ili solista. Da ne pričam sada o tome koliko je svojeglava. Kod nje važi ono… kako se probudi, tako se ponaša.

Prva reakcija na Zvezdice joj nije bila pozitivna, jer nikako nije mogla da se navikne na ideju da mama hvali drugu decu i uživa sa njima! Umela je da kaže da su Zvezdice fuj, da me skroz izblamira (smeh).

Ove sezone je ipak promenila stavove, starija je, sprijateljila se sa Matejom i Igorom. Oni su stvarno divni prema mlađim članovima Čarolije, posećuju ih, dolaze u hor. Tako je i Lucija postala zainteresovana za čitavu priču. Lena Stamenković joj je drugarica, čak i zbog njene pesme Lucija razmišlja da li će negde zapevati!“

Ono što mi je svakako jasno, jeste da će Lucija da neguje sve svoje talente, a da će od svoje mame dobiti prave savete.

Baš kao i svi talentovani klinci koje smo upoznali, gledajući ovo popularno takmičenje.

Leontina: „Mateji Vukašinoviću sam rekla da počne da piše pesme. Kao pevač se dokazao, devojčice ga vole, popularan je na društvenim mrežama. Nije bio siguran da će umeti, ohrabrila sam ga da proba. I evo, napravio je neverovatne melodije, pišem mu tekstove, uradićemo album. Na istom će pevati i Igor i Todor, Dunja, Lena, ali će i ekipa manje poznatih članova Čarolije dobiti šansu.

Obeležavamo veliki jubilej, deset godina našeg hora!

A jubileji treba da se slave!“

Sa ovakvim klincima, apsolutno!

Jedna sam od onih majki koja smatra da talente treba negovati, zato me interesuje kako Leontina gleda na komentare pojedinaca da deca treba da imaju detinjstvo, a ne da se pojavljuju na televiziji.

Leontina: „Takve komentare daju prosečni ljudi! Ljudi, koji nisu nikada imali taj aspekt nadarenosti. Patnja je kad si nadaren, a to nemaš gde da ispoljiš! Pričam iz svog iskustva. Ja sam dete iz malog grada, nisam imala priliku da se pokažem, dok se nije pojavio Muzički Tobogan. Jedva sam ga dočekala! Imala sam trinaest godina, komponovala sam pesmu, upoznala Minju Subotu.

Posle nekoliko godina sam komponovala pesme za Beogradsko Proleće za decu. Ali sam morala da dođem u Beograd. I zaista mislim da je najlepša igra, pokazati svoje talente!

Život su i pobede i porazi. Pa deca su stalno na nekim takmičenjima! Nauka, klavir, sport! Niko mi nikad nije rekao da je pogrešno što plačem zbog četvrtog mesta iz matematike!

Takmičenje je sastavni deo života. Vi i kao dete morate da merite svoje talente i sposobnosti!“

Ja: „Šta je sa odabirom pesama koje klinci izvode u Zvezdicama?“

Leontina: „To je momenat oko koga se nerviram, jer su deca nekada na muci da prevale preko usana tekstove koje pevaju! To mi bode uši!

A opet, sa druge strane, koga treba da kaznimo što je dečija produkcija zatajila?

Tih zlatnih sedamdesetih, Aca Korać je komponovao i dečije pesme i pesme za Čolu.

Shvatite, trebaju nam nove dečije pesme. Za decu dvadeset prvog veka!

Čarolija se trudi da pravi moderne pop rok kompozicije, nekad je to sa manje, nekad sa više uspeha, jer si ograničen budžetima!

Ulazimo u trku sa komercijalnim aranžerima, i sve košta!

Deset godina se borim za dečiju muzičku produkciju o svom trošku!

Ovo je novo poglavlje! Deca više nisu deca, prešli su taj vuče vuče bubo lenja nivo, drugaci mi kažu da su to pesme za bebe!

Hajde da pravimo pesme koje će voleti. Pevati. U kojima će uživati!“

Konkretan predlog za kraj ove priče.

Hvala ti Leontina!

Pokrenula si Čaroliju, svi treba da se potrudimo da ona traje zauvek!