Kada je dobio svoj pametni sat, sinak je u njega uneo moj broj telefona.
I napisao majka Keva Zakon.
Upućen u čitavu priču oko mog sajta, emisije ali i nadimka, apsolutno nije imao problem kako će da me krsti u svom imeniku.
Onda je Majka Kevo skratio na Kevo, muž je postao Ćale, i mi smo dobili svoje zvanične nadimke.
Moja mama ne voli kad joj se obratim sa kevo, pa to i ne činim.
Još pre dvadeset godina smo se tako dogovorile, i ta odluka se i danas poštuje.
Ćale je nekako uvek bio ćale.
Njemu ništa nije smetalo.
„Zovi me i krčag, samo nemoj da me razbiješ.“
Često se setim tih mudrih misli kad sinak u sred parka krene glasno da me doziva, a neke druge (ne) keve me čudno pogledaju.
Ili kad drugari iz kraja i odeljenja prokomentarišu da nije lepo tako zvati svoje roditelje; a kada ih ja pitam zašto, kažu da su im mame tako rekle.
Kevo, zašto nije lepo da te zovem Kevo?
Pita me sin.
Zovi me i krčag, samo nemoj da me razbiješ!
Keva je isto što i mama. A ti si moja Keva Zakon.
Baci pet.
On odlazi na spavanje a ja konsultujem Gugl.
Hajde da vidimo šta stvarno znači reč Keva.
„Keva označava štap kome je gornji kraj savijen za zgodnije držanje rukom.“
Zar ovo nije znak poštovanja, jer se na mamu oslanjaš, i ona te nikada neće izdati?
„Keva je naziv za žensko dete, dok ga ne krste.“
Čika Jova Zmaj kaže da se keva tepa ženskima, kojim je ime Paraskevija, Makevija i još tako, dok je kod Vuka to žensko ime.
Kod Jevreja takođe označava svako žensko biće.
Jedno od tumačenja je i da reč keva dolazi od glagola kevati. Što znači davati.
A ko nam najviše daje?
Najkreativnije, i mom srcu najdraže objašnjenje, došlo je od Duška Radovića.
„Dobro je imati oca i majku, ali je još bolje imati ćaleta i kevu.
Svi očevi i majke masiraju svoju decu i iživljavaju se na njima, ali se samo sa ćaletom i kevom može iskreno razgovarati o tome.“
Nisam od onih žena koje su celog života maštale da budu majke.
Ali mi je skroz super što sam Keva jednom ovakvom dečaku.
Ljubav i poštovanje nisu reči.
Nego dela. I osećaji.
Ljubi vas #kevaZakon, a ćale se pridružuje.
Foto: Pixabay
1 Comment
Pre par godina imala sam diskusiju sa svojim učenicima. Nisam im dala da svoje majke nazivaju kevama, a oni me, sa punim pravom, pitali zašto. Pošto baš i nisam umela da im dam ispravan odgovor, osim onog što su i meni govorili – nije lepo, ne valja, rešila sam da ispitam “slučaj” i dam im pravi odgovor. Rešenje te enigme sam objavila i na svom blogu. U prilogu dajem link ka tekstu. 🙂
Što kaže jedna moja drugarica, keva je majka koja je dobila unapređenje. Ne mogu sve majke biti keve! Realno! Jedva čekam da postanem keva jednog dana. 🙂
https://zmajevanje.wordpress.com/2013/03/24/%d0%bf%d0%be%d1%80%d0%b5%d0%ba%d0%bb%d0%be-%d1%80%d0%b5%d1%87%d0%b8-%d0%ba%d0%b5%d0%b2%d0%b0/