Košarkaške mečeve pratila sam i pre svog rođenja.
Ako mi ne verujete, pitajte moju mamu. Ili moju kumu. Po kojoj sam i dobila ime.
Moji roditelji su kumi bili stalna podrška sa tribina, dok je ona igrala basket za reprezentaciju. Te utakmice imaju najposebnije mesto u mojoj duši, a zahvaljujući našim aktuelnim, zlatnim devojkama, nove generacije klinaca ponovo pune hale, odlaze na treninge i prepoznaju taj čudesan osećaj sreće i ponosa.
Kapitena, Milicu Dabović, pratim i na terenu, i na svim društvenim mrežama.
Volim njenu energiju, volim način na koji predvodi devojke, divim se odnosu koji ima sa svojom sestrom i saigračem, Anom, a skroz mi je gotivan i čitav imidž koji Milica neguje.
Zapravo, potpuno mi je jasno, zašto je baš ona, kapiten ženske košarkaške reprezentacije.
Ja: „ Da li se čovek rađa kao kapiten?“
Milica: „Ja mislim da se čovek rađa kao dobar ili kao loš! Rodila sam se sa ogromnim srcem, ja sam borac koji ne odustaje. Uvek sam verovala da se sve na ovom svetu događa sa razlogom. Roditelji su me učili da se dobro dobrim vraća, a majka mi je često govorila ko tebe kamenom, ti njega kruhom. Što ne znači da se nisam rodila kao kapiten, jer uvek dajem svoj maksimum!“
Ja: „ Šta si Ani dok se igra meč? Saigrač, kapiten, starija sestra ili SVE (smeh)?“
Milica: „Ani sam na terenu najveća podrška, neko ko uživa da igra sa svojom sestrom! Mnogo sam ponosna na nju, i srećna sam što smo zajedno uspele!“
Da, ovo jeste priča o timskom radu i timskom uspehu. Milica napominje da je ta karika jako bitna, ali ne zaboravlja i ulogu svog trenera, o kome ćemo tek čitati u knjizi koju Dabović sprema.
Kaže da je u životu najviše motiviše to što usrećuje druge ljude, a ja je pitam koliki je izvor dobre energije, činjenica da je deca, ili da kažem najmlađi navijači, jednostavno obožavaju.
Milica: „Kako zračiš, tako i privlačiš. Obožavam i ja njih, jer sam svesna da nema čistije duše od dečije! Uzvraćam tu ljubav, jer znam koliko vredi, usrećujem ih, jer od toga ne postoji ništa lepše!
A moja energija je neosporna! Nije mi teško biti nasmejana, to su sitnice koje najviše znače.“
Ja: „Da li si se ikada zapitala zašto baš tebe toliko vole? Zato što si kapiten reprezentacije, ili tu postoji još neka tajna veza?“
Milica: „Kapiten sam postala trudom, radom, požrtvovanjem, temperamentom, tvrdoglavošću i dobrotom, ali moje srce i dušu, niko i ništa na ovom svetu ne može promeniti. Smatram da su dobri ljudi, ujedno i dobri sportisti.“
Ja: „ Jel čuvaš sve poklone koje dobijaš od ljudi koji te vole?“
Milica: „Da, jer mi ništa od toga nije draže! Toliko je tu emocija i lepih reči zbog kojih plačem od sreće. Bez prestanka!“
Ja: „ Fan klubove imaš na svim društvenim mrežama. Na istim si i sama vrlo aktivna. Naročito na Instagramu, koji ti je i omiljen. Jel to važno zbog imidža, ili prosto voliš sve što nam je dvadeset prvi vek doneo?“
Milica: „Priznaću ti da mi društvene mreže nekako mnogo vremena oduzimaju, pa sam rešila da se polako i postepeno povučem sa istih. Naravno, ne želim da izgubim poverenje sve te dece koja me tu prate, i sa mnom razgovaraju. Ja im delim savete i odgovaram na pitanja koja oni ne mogu nekada da postave ni svojim roditeljima. I zaista uživam u tome!“
Ja: „ Koja je najbolja poruka koju im šalješ?“
Milica: „Da je u životu važno imati cilj, i uvek raditi više od drugih, jer jedino u tom slučaju se želje ostvaruju i cilj dostiže! A najvažnije je biti dobar čovek. Daj, i Bog će ti dati!“
Ja: „ Kako tvoja popularnost i tvoji uspesi mogu da motivišu ljude da poboljšaju uslove treniranja novim generacijama košarkašica?“
Milica: „Već jesu! Kada vidim svu tu dečicu koja viču da žele biti Kao Milica Dabović, kažem USPELA SAM!“
A dece je puno. Srešćete ih na utakmicama, naći na Fejsu i Instagramu, nasmejane, u zagrljaju svog idola.
Ne znam da li ta deca pored sportskih dešavanja prate i razne reality sadržaje koji nam se serviraju, ali Milicu pitam kako ona gleda na iste, i da li bi prihvatila učešće u nekom od njih.
Milica: „Volela bih da ljudi u skorijoj budućnosti gledaju kako se dvadeset četiri časa ponaša i kako živi jedan surovi profesionalac. Da uživaju u reality programu!“
Eto ideje. Takve bih programe i sama vrlo rado pratila.
Za kraj ove priče, svog omiljenog kapitena molim da mi odgovori na pitanja iz leksikona.
Ja: „ Zvezda ili Partizan?“
Milica: „Za druge se navija, Partizan se voli!“
Ja: „ Kad se završi košarkaška karijera, koja počinje?“
Milica: „Počinje druga dimenzija života!“
Ja: „ Ko je Milica van terena?“
Milica: „Ona koja je našla ljubav svog života!“
Ja: „ Kako je Mrvica?“ (njen pas)
Milica: „Srećna je!“
