Moja prijateljica je bezveze.

Volim je, ali je bezveze.

Već nekoliko godina trpi njega koji je vara.

A nije najgore to što je vara. Nego što je i nju ubedio da se pomiri sa tim.

I svakog je dana podseća, na ovaj ili onaj način, kako je nesposobna, ružna i glupa…

A ona to nije.

Ona je samo bezveze jer još uvek veruje u svog  bezveze muža.

On je njen sultan i ona je robinja i trči mu u odaje svaki put kad je pozove, a između bezveze seksa je majka, domaćica, sobarica, kuvarica i sve to sa epitetom bezveze.

Jer on tako kaže.

Taj bezvezni lik koji je imao ludu sreću da bude bezuslovno voljen.

To su ti momenti kada prestajem da verujem u kosmičku pravdu, ljude i emocije, jer čak i da je ljubav slepa, nije valjda i gluva,  pa da ne čuje izrečeno sranje…

Bezveze…

***

Odlomak iz knjige Mama ipak zna najbolje

Vesna Zakonović Arežina

About Author

Comments are closed.