Nije mogao da mi kaže da je kraj.
Moj veliki dečko!
Ima ličnu kartu. Prima platu. Živi sam. Vozi auto.
A probleme rešava tako što ne odgovara na pozive. Ili poruke.
Totalna ilegala.
Čitaj, pičkica.
A ja baš volim jači pol.
I volim kad jači pol to stvarno jeste.
Ta široka ramena, to mačevanje kitama, to šakom od sto, ja Tarzan a ti Džejn!
Obožavam muškarce i uzduž i popreko.
I kada cepaju drva i kada menjaju gumu i kada prihvate fajt i kad odluče da budu džentlmeni.
Sve je to tako…mjau!
I kad te vole. I kad te lažu. I kad te muvaju! I kada vode ljubav sa tobom. I kada samo krešu.
I kada plaćaju račun u kafani. I kad naručuju pesmu za tebe.
I kad ti kažu da mirno spavaš, jer će da te čuvaju… Zauvek.
Luda sam za tobom, moja muškarčino, ali vidi, mogu ja sama i da cepam ta drva i gume da menjam i sebi da platim račun i da naručim pesmu u kafani.
Mogu i da je otpevam. I da igram dok pevam.
I samu sebe da čuvam i sačuvam, samo mi je nekako sve to bilo slađe u tvom naručju, bildovanom ispred ogledala.
Velika sam devojčica, mogu da prihvatim i to da me više nećeš i to da igramo žmurke, ali kako se to kriješ, kad si sve vreme na seen?
Vidim te, je l’ ti nije glupo da te glasno (za)pljunem?
Ne kapiram te bre, moja muškarčino.
Umeo si da se ložiš i da me ložiš i da me ljubiš i da me zamišljaš u svim pozama i da obećaš i da saosećaš…
I gde si sad?
Makar da pokupiš kofice i lopatice sa igrališta i kažeš da ideš kući, da se pohvališ da si našao bolje društvo, novo dvorište, lepšu igračku!
Moja muškarčino…
Ne znaš, bre, ni da se sakriješ kako valja, sve vreme sebe varam i puštam te da pobeđuješ!
Zato što su neki muškarci samo zbunjeni dečaci u odraslom konfekcijskom broju.
Godine prođu, mišići se nabilduju, patike pređu broj četrdeset, prođe pubertet, prođu i bubuljice i piša poraste, ali…
Dete ne prestane da se igra. Niti da beži i da se krije, svaki put kad zagusti.
Moja muškarčino…
