Parola snađi se obično se u našoj kuhinji primenjuje dan pred odlazak u supermarket. Kad je frižider skoro pa prazan.
Ok, napravi klopu od onoga što imaš na polici. I u frizu.
Priznajem da je moj muž pravi Džejmi Oliver za akcije tog tipa, tako da meni ostaje samo da zapisujem recept. I divim se istom.
I evo nas u priči, Piletina a la Nebojša.
Pola kilograma belog mesa upravo razmrzavam u toploj vodi, dok muž secka pršut i neki kačkavalj.
Nabavio je Nebojša na vreme mesoreznicu, pa ne mora da se muči i ručno obavlja radnje tog tipa.
Nego u pet poteza, sve što je ostalo od našeg omiljenog suvenira sa Zlatibora, secka i sprema za miks.
Po mojoj slobodnoj proceni, oko 150 grama pršuta i isto toliko kačkavalja, čeka na šanku da se sa njima nešto uradi.
Posuda? Tu je.
Grožđano ulje? Tu je.
I malo senfa što je ostalo u tegli, čisto šmeka radi.
Po zadatku, piletinu seckam na listove, odnosno šnicle, postavljam na dno posude, prethodno namazane grožđanim uljem i krećem da ređam.
Piletina. Senf. Pršut. Kačkavalj.
Pa opet.
Sve do poslednjeg reda. Tu je piletina na kraju. Da bi senf odradio onaj final touch.
Izgleda dobro.
Šta će biti posle pečenja u rerni?
Saznaćemo vrlo brzo.
Ko i za recept, i za pečenje važi ista formula.
Peče se dok se ne ispeče.
Dok piletina ne bude mekana i sočna. Stavi na 200 i budi blizu rerne!
Dok pišem ovaj recept, muž važno kaže da je ovo jelo mnogo bolje jesti hladno. Da meso upije soft.
I u pravu je.
Zato ovaj spektakl spremajte ujutru, čim ustanete, da postane veličanstven do trenutka predviđenog za ručak.
Prijatno!
