Muzika je ljubav.
Menja svet na (naj)bolje.
I zato je porodično negujemo.
Obožavam koncerte Master Blaster škole.
Ne samo zbog toga što je moj sinak, već nekoliko godina, njihov đak.
Već i zbog svih ostalih talentovanih klinaca koji tu odrastaju, slušajući i svirajući vanvremenske hitove.
Zbog klinaca koji postaju drugari i prijatelji, zbog svih simpatija koje će se tu tek roditi.
Mnogo je važno da postoji ovakvo mesto.
Mesto gde svi dišu kao jedan, mesto gde se slobodno vreme troši u ritmu muzike.
Zato ti koncerti nisu samo koncerti.
To je ljubav u svom najčistijem obliku.
Sinak Bole je na poslednjem koncertu, pored nastupa sa svojim bendom, svirao i sa još jednom školskom ekipom.
Deep Purple. Smoke on the Water.
Neko bi rekao, velika pesma za malog bubnjara?
Ali, Bole je samo mali čovek.
I veliki bubnjar.
Od trenutka kada je osetio prve taktove, pesma mu je postala omiljena.
I ja želim da verujem da to ima neke veze sa činjenicom da je i mom Tata Zakonu, ova pesma bila srcu vrlo draga. Jedna od omiljenih.
Sećam se gramofona, ploča, kolekcije albuma koje je tata sakupljao, muzike koju smo slušali glasno.
Jer se rokenrol tako sluša, govorio je moj Zakon.
Rokenrol je ljubav.
A ljubav postoji zauvek.
I zato ćemo ovaj nastup tebi da posvetimo, tata Zakone.
Fire in the sky!
Znam da bi bio ponosan.
