Sve sam probala. Da budem nezainteresovana. Da budem divlja. Nežna. Ona koja sve razume.

Bila sam i ona koja se duri. Koja zahteva. Razmažena princeza. Ljubomorna drugarica. Anđeo čuvar.

Zarobljena sam u svojoj glavici.  Pokušavam da se dešifrujem, ali na kraju dobijem samo glupavi osmeh i onaj uzdah koji ne znam šta znači. Ali mi je posle njega mnogo dobro.

Jednog trenutka se ljubimo, sledećeg prepucavamo preko poruka. Onda je nedostupan, jer tuca neku kombinaciju, a već sledeće noći je ispod mog prozora. Onda sam ja kao nadrkana i neću da se javim, a on zvoni i zvoni, dok ne probudi komšije.

Onda me pita kada ću konačno da se udam, a ja mu kažem da je kreten. Da je vreme da ide kući.

Onda ga sutra pustim da gurne ruku ispod moje majičice.

Pa ga pitam kako mu je devojka, a on ponosno kaže da je voli. A ja se nasmejem i poljubim ga u obraz. Pa mu se ušuškam u krevet i okrenem na drugu stranu. Onda bi on da se mazi, ali ja ukradem celo ćebe i blokiram prilaze. Pita me zašto sam takva… Ja samo ponovim konstataciju o njegovom karakteru i pokušam da zaspim. Kada se i on sam utiša, iskradem se sa svoje polovine kreveta i krenem da ga ljubim po vratu. On onda otvori oči i pogleda me ONAKO, a ja pustim da mi priđe blizu, blizu, blizu, pa zbrišem iz kreveta, pozovem taksi i ne vidim ga tri dana.

Onda sve iz početka.

U međuvremenu i međuprostoru dešavaju se stvarni susreti sa potencijalnim, budućim kandidatima za mesto MOJ DEČKO, ali zbog njih nemam ni leptiriće u stomaku, niti onaj uzdah, posle koga mi je mnooooooooooooooooogo dobro.

Ja nisam normalna.

Više ne postavljam nikakva pitanja. Ćutim i dobijam ga na kašičicu – tačno propisana doza da leptiriće održi u životu i pokretu, a meni ne dozvoli da skinem tupav osmeh sa lica.

Neko dobija ljubav. Neko kres kombinaciju. Ja sam dobila svoj sedativ!

                                                                         *

Odlomci iz knjige Ide macan oko tebe (praktično uputstvo za korišćenje glavice i repa)

Beoknjiga 2006.

About Author

Comments are closed.