Postoje te neke žene, koje znaju sve.
Znaju da su im muškarci neverni, znaju da će takvi biti do kraja, znaju da su takvi bili i pre početka, ali one im ipak rađaju decu i ponosno nose njihovo prezime!
Prave se gluve kad čuju da mu je stigla poruka.
Slepe, kad on tu istu poruku brzo briše.
Neme, da uopšte pitaju čiji je taj broj koji se stalno pojavljuje na displeju.
Te neke žene znaju sve, i spremne su da svoju ulogu igraju dok se zavesa ne spusti.
A kada se zavesa spusti, one brzo brišu suze, popravljaju šminku, presvlače kostim, spremne da ponovo zakorače na scenu, dok konačno ne dobiju priznanje, aplauz, ovacije, za sve što mogu da izdrže. I iznesu!
Te neke žene, sa utreniranim emocijama, uvežbanim osmehom, pripitomljenom strašću, spremne sve da progutaju, i u krevetu i u životu, samo da bi ostale zvanične gospođe, i nastavile lozu svojim mužjacima!
Mužjacima koji će ih gledati u oči, jednom rukom ih zadovoljavati, a drugom kucati bezobrazne poruke i slati ih u tuđe inbokse i snove.
Mužjacima, kojima će one zauvek biti samo plen, za pokazivanje, za prve redove i naslovne strane, dok će se totalno druga priča dešavati između ispeglanih korica izmaštane priče.
Te, neke žene…
Koje će i noćas zaspati nemirne.
Jer, imaju sve.
A nemaju ništa.
1 Comment
Sećam se kada ste bili na TV ”Belle amie”, ako se ne varam, iako nisam baš bila redovan gledalac te televizije. I, znala sam da ćete da stašete u ozbiljnog majstora pera. I, bila sam u pravu. Slučajno niđoh na tekst o onoj baki i njenoj mezimici, i na Vas! Učinili mi se poznatim, ime i prezime, i prepoznadoh devojčurka iz nekih veselih emisija BA. Dakle, sviđa mi se kako pišete. Očekujem roman, ili, bar zbirku kratkih priča. Pozdrav od jedne profesorke gimnazije, mame, bake i tašte… 🙂 Sve najbolje! 🙂