Vladimir Štimac se oprostio od košarkaške reprezentacije.
Rešio čovek da posle sedam godina dres okači o klin i posveti se nekim drugim stvarima.
Medalje je osvojio, penziju zaradio, napunio trideset godina, tvrdi da je vreme da neki novi klinci zauzmu njegovo mesto.
Ko će sada zaraditi epitet srce tima, i koliko će nam vremena biti potrebno da Štimcu pronađemo naslednika, ne znam, ali Steva i ja smo iskoristili trenutak i svoju emisiju, da emociju prospemo u etar i Štimari kažemo hvala za sve.
Tako nam je počela radna nedelja.
Završila se druženjem sa šampionima, Tijanom Bogdanović, tekvondistkinjom i Aleksandrom Kukoljem, džudistom, nakon potpisivanja produžetka saradnje između Radija S i Olimpijskog komiteta Srbije.
Ja sam jedna od onih koja tvrdi da je čitava nacija reprezentacija, i jedva sam dočekala da to ponovo izgovorim.
I da se radujem što će mi u studio sa šampionima doći i Boža Maljković, predsednik Olimpijskog komiteta, proslavljeni trener, Marinin otac i veliki zvezdaš.
To su oni momenti kada shvatiš da je tvoj posao najlepši na svetu, zato što ti pruža mogućnost da sve svoje dečije radosti i sačuvane uspomene pretočiš u divne razgovore i poznanstva sa ljudima koji su obeležili deo tvog života.
I eto nas, sedimo sa čika Božom, pričamo i smejemo se, navijamo i radujemo se novim Olimpijskim igrama, a onda saznajemo da Kevu i Stevu rado slušaju svi članovi porodice Maljković.
Naročito gospođa Gordana, supruga predsednika, zajedno sa svojom najboljom drugaricom, Mimom Đorđević.
Mima Đorđević je mama selektora Saše.
Ja sam danas posebno srećna radijska Keva.
Ovo su oni dani, kad baš volim posao kojim se bavim.
Nema baš svako takvu privilegiju.
Zato se glasno radujem. Jer tako i radim.
Tako i živim.
