Uspomene iz Niške Banje: Ljubiša je bio glavni glumac

„A tek što smo ga svojatali.

Mi, Banjci.

Meraklije sa južne pruge, Smokijeve komšije, poznanici i zemljaci…“

Zaista je tako.

Kad neko spomene Nišku Banju, ja pomislim na toplu vodu, i najlepšu pesmu o njoj.

I na Ljubišu Samardžića, koji je u Banji odrastao i završio osnovnu školu.

Njegov kućni prijatelj i školski drug, Tomislav Stoiljković, dragi čika Toma, ispričao mi je da je Ljubišina glumačka karijera počela upravo u Banji, na školskim priredbama.

Čika Toma: „On to nije govorio, ali je to suviše očigledno pokazivao. Kad smo bili deca, u osnovnoj školi, onda su te predstave bile jako interesantne. I značajne, jer tada nije bilo televizije ili bioskopa. Ljubiša je u svim tim đačkim predstavama bio u nekoj glavnoj ulozi, i uživao je u tome!“

Ja: „I sve su ga devojčice volele?“

Čika Toma: „Pretpostavljam“(smeh).

Ja: „Kažu da je bio jako vredan?“

Čika Toma: „Ja to mogu da vam potvrdim. Bio sam tu, živeli smo kao jedna porodica, mnogo smo se iskrenije družili. Njegova majka je bila neverovatna žena. Rano je ostala bez muža, pa je decu strogo vaspitavala.“

Ljubišina majka se dugo borila da otvori poslastičaru, a kada se to desilo, Ljubiša je radio i više od nje. Bio je i vredan i preduzimljiv. Ta karakteristika je ostala do zadnjeg dana.

Čika Toma mi dalje priča da je Ljubiša bio omiljen u Banji, jako dobar drug, svuda rado primljen i viđen. Slava ga nije promenila.

Nakon srednje škole upisao je fakultet. Pravni. Ali, ljubav prema glumi je pobedila.

Ja: „Pravni fakultet je Ljubiša upisao zbog mame, ona ga je tako savetovala. Kako je gospođa Rada reagovala kada ga je prvi put videla na filmu?“

Čika Toma: „Izvanredno! Znate, ona je bila jako realna žena, umela je da sagleda život. Kada je Ljubiša odigrao prvu veliku ulogu, bila je vrlo ponosna na njega!“