Neke žene sijaju.
A neke su lampe.
A ja često čujem komentare kako žena zapravo to i treba da bude.
Lampa.
Da sedi, da ćuti, da bude lepa.
Dok je njen cakani ne isključi.
Pa sutra ponovo uključi.
I tako do kraja života.
Uz povremeno menjanje sijalice ili mesta gde će da stoji.
Jer cakani će da plaća struju, pa će lampa da mu sija kao Las Vegas.
Žene lampe su idealan par onim kuronjama koji moraju da budu glavni u društvu, na poslu, u krevetu.
Jer oni pale, oni gase, a one ćute, trepću, ništa ne znaju i što znaju ne znaju, jer…
On komanduje! Ona mu osvetljava put.
Mile žene, gospođice i gospođe, mi nismo rođene da budemo lampe.
Čak i da nas cakani pali najbolje na svetu, čak i da mu je produžni kabl baš onako dug…
Šta ćete sutra, kad se kuronji dopadne neki novi model?
Ekonomičnija sijalica? Uže grlo?
Drugačiji dizajn?
Da li ćete da sakupljate prašinu u uglu ili da završite na buvljaku?
No, no, no!
Sijajte i budite luster, lajt šou, vatromet, disko kugla…
Ali prvo sebi! Pa onda celom svetu!
Srećan nam Osmi mart i onako damski boli nas đoka da budemo lampe!
